Untitled

Сети се један Турчин, приђе Павлу, помилује гапо глави и рекне:- Види што је лепа коса! Нисам лепше досадвидео. Ко те тако лепо и где ошиша?- Тата - рече Павле, мало поћута, па додаде:- код Свете Марице.Турци скоче на коње па брзо тамо. Укућаниостану да запевају. Павле би плакао јер види дасви плачу, али не може, те оде да се игра.Потера се прикраде Шугавој долини и ухватиЗдравка и Десанку загрљене. Османлије их, узсилно мучење, убију и оставе обгрљене да лежена земљи. Ожалошћени родитељи седоговорише да их не носе на сталаћко гробљенего да их ту сахране једно крај другог.Кад је умирао, после много година, Десанкинпрви комшија није могао да испусти душу,много се мучио. Данима је само ћутао иуздисао. Више се није знало ни да ли чује. Очиретко кад отвори. Ништа не једе. Живи гроб.Укућани позову свештеника да га исповеди,причести и прочита молитву за разрешењедуше од тела. На светој тајни исповести, послепрочитаних прописаних молитава,свештенослужитељ замоли укућане да изађу изсобе. Кад остану сами, он болесника упита:- Да се ниси, брате, нешто огрешио и у нељудеотишао?44