Untitled

Кад спази да се Алекса појави на прозору, нечекајући да га отвори, повика из свег гласа:- Муштулук, газда Алекса! Муштулук, донеба! Него шта!Алекси се диже коса на глави. Јутарњасвежина испуни му груди. Дубоко запретенанада у његовом срцу експлодира у сусрету сапресрећним очима свештеника Алексе:- Стигло помиловање, брате Леко! -повикаиз свег гласа свештеник Алекса и стаде јуритипо дворишту колико га ноге носе у мокројмантији.Алекси грунуше сузе на очи. Окрете се жении сину па их узе у наручје и поче љубити иносити кроз собу. Драгиња заплака.- Улазите, браћо у кућу! - У неко доба сетисе Алексе и Добрашина који онако мокри икаљави још беху напољу. Спусти жену и детена кревет па приђе икони, клекну, прекрсти се ирече:- Теби, Господе, сви моји синови бићесвештенослужитељи. - Устаде, пољуби иконуСветог Николе, прекрсти се и целива епитрахиљпет пута. Онда приђе прозору:- Улазите, весници Божији, шта чекате?!Добрашин стао као укопан. Не мрда. Разрогачиоочи и бленуо. Десна рука му самапође иза ува, почеша се па, проговори онако засебе:116