Untitled

нико ти данас у Србији не зна. Ми још немамони ваљан превод Светог писма, а о Светимоцима и да не говоримо. Ја се, хвала Богу,добро служим грчким језиком, те сад читамсветог Максима Исповедника. Имам очуванихнешто и старих средњовековних превода светихотаца на наш језик и Изрека философа, али и тоје недовољно. Они који треба да брину о народуо свему причају, само о спасењу душе ни слова.Проповедају себе и своје идеје, чини им се јачису од Менандра, а Христа оставили. Заборавилида је свети Сава својим животом следиоБогочовека, па кад се у земљи и иностранствупојави, виде људи лик Христов у њему, паупитају: „Ко је овај јунак духа и племенитостихришћанске, радовала му се мајка, дабогда?"Тад им рекну да је то Србин и владарски син.Тако је цео свет ондашњи сазнао за Србе.А не као ово сад, наш владар хоће да сепрогласи за човеко-бога, па се понаша као некопргаво дерле жељно свог доказивања. У два смората ушли са њим, а чујем да и трећи спрема.Сад му ни Црна Гора не ваља. После рата јесилна одликовања изделио, а себи највеће -ореол победиоца. Истина, са шест година је безоца остао, није му било лако. Али тешко je иовој ратној сирочади коју посеја својомароганцијом и гордошћу у опхођењу са јачим.Уздао се у Русе, па га, вели, изневерили. Сад сеприближава другом царству. Он и његова жена103