Untitled

благо. И где год је потражио, увек је на нештонаишао, али никад на новац и драгоцености.Једном пронађе велику оставу са бакарнимновцем који је имао са предње стране истопљенеразне ликове и крмачу са прасићима наналичју. Силно време је утрошио на чишћењеових новчића мислећи да имају велику вредност.Своје благо није смео никоме да покажепа га закопа у свом забрану. Пред смрт позовеунука и каже му, насамо, где је сакрио старинскиновац. Унук остави деду на самрти,пронађе благо, узе два новчића па право заБеоград код професора Валтровића. Њемупоказа новац који жели, наводно, да поклониНародном музеју. Професор само погледа уновац и рече: „Хвала лепо, али италијанскилажни новац не чувамо. Фалсификат је направљену прошлом веку и има га свуда поЕвропи, јер народ мисли да доноси срећу."Тако поп-Илијин унук оде из Београда каопуки сиромах, а тог јутра је мислио да је најбогатијиСрбин. На улазу у Смедерево виде гаједан комшија, па га изгрди: „Где се изгуби?Деду ти сахранисмо без тебе, рђо једна, а тебеје највише волео."Близу ушћа Мораве у Дунав лежао је стариград Кулич у рушевинама. Поп Илија је имаострпљења да по тим развалинама премеће ипретура. Једном провали један свод од великекуле и нађе скровиште ђулади од камена.51