Untitled

После службе, испред звонаре, уз ручак, подигошесе здравице у славу новоосвештаномхраму. Појци запеваше многољетствије земаљскими црквеним властима, воинству исвем народу српском. На крају, прангије затресошесабор и народ се ухвати у коло даигра. И Драгиња, сва у белим хаљинама, заигра.- Не ваља ништа што усних ово весеље -помисли Драгиња - боље да сам погреб сањала.Склопи очи и у трену угледа попа ПетраЈовановића, самог, како се изобличи, побесне ипретвори у сивоњу вола без десног рога икрену на њу.Драгиња се трже из сна, усправи и седе упостељу ослоњена о мокар јастук. Лакну јој.Црква Свете Петке у Мајдеву има лепе богослужбенекњиге из препрошлог века. Самаргина пожутелих страница могу се ишчитатикратки записи из пера јереја Петра ПоповаЈовановића. У Октоиху, на страни четвртој, онзабележи: 5. фебруара 1867. године освештанаје света Црква Параскева при владајућемкњазу Михаилу Милошевићу Обреновићу.112