Untitled

џинки. Али паприка беше од дима свапочађавела и Мијат је врати старици. ДедаМилоје приђе коњу, завуче руку у својукошуљу, извади једну ваш те је даде поштару.Јагодинац узе вашку и стави је коњу у пуждру.Убрзо, надражен голицањем ваши, коњ сепомокри мутном и крвавом мокраћом. Навратима кочије стоји крупан натпис који сеједва распознаје од наслага прашине: Једноседиште на редовном дилижансу од Београдадо Алексинца плаћа се 126 гроша, а на изванредном10-11 дуката цесарских за сва четириседишта. Сељаци овај текст знају напамет, јернемају пара, па од Алексинца до Београдадванаест дана пешице путују. Из дилижансеизиђе госпођа Јелена, супруга професора МилошаМилојевића. Кад виде да је сви гледају коу чудо, рече:- Поручио вам је мој господар да у Сталаћувише ни минут не чекате. У збег да идете.Старци су се већ били спаковали за напуштањесела. А кад госпођа Јелена ово изусти,онда се виде да су и сви млађи билиопремљени за пут, иако су онако убедљивоговорили о победи. Тешком муком, са децом истварима, изађе народ уз кршевити поток узбег крај његовог извора у Мојсињи.У саставу једног крушевачког батаљонаналазила се чета војника из Великог Шиљеговца.Они су одбили кад је труба командова-35