Untitled

Док сам разгледао манастир, дође једанпастир који је изнад Стеванца чувао овце.Млад неки човек, а пустио дугу браду. Разговарамо,а он једнако насмејан. Рекло би сесрећан човек. Ја га онда упитам за ископанерупе око цркве, шта је то? А он ми одговори:„То Срби траже благо цара Лазара на погрешномместу, па су упорни."Народ је одувек волео приче о скривеномблагу. Потраге и копање злата по светилиштимаи утврђењима Немањићке и ЛазаревеСрбије биле су честа појава. По ослобођењуод Турака из Америке је стигао и потомакМилоша Обилића да тражи оставинусвојих предака. Срби - пречани, који су завреме сеоба напустили отаџбину, прешли рекуи настанили се у Аустро-Угарској, долазилису са свежњевима списа и старих мапа закопаногблага. И по Авали се ишло и многокопало. Тако је Павле Зорнић после једногкопања блага, коме је и сам присуствовао, уНовинама Србским 1834. године објавио својестихове:Подигла се четири дедака,Сва четири бијаху једнака,На Авалу да копају благо,Што је срцу њином било драго.У Смедереву, у то време, живео је неки попИлија. Он је био страстан ловац на скривено50