Untitled

својој кући. Кад се погледа цео тај товар,изгледа све јадно и чемерно: волови никакви,изломљена и разваљена кола, човек го и бос,проклет.И светиње су наше сироте. Мој стриц Авакумбио је неко време калуђер у манастируТемска. Послушање је имао да по народу убираприлоге за манастир. Једном се врати покиши и блату, сав уморан и мокар са писанија, аигуман га дочека нерасположен. Избије свађа укојој братија оптужи Авакума за нечасноприкупљање и утају прилога за светињу. Он сесилно увреди, дохвати маказе, одсече својубраду и баци је пред игумана говорећипиротским нагласком:- На игумане, твоја си брада, моја си глава! -И сместа напусти манастир, дође у Врбницу инастани се у нашој кући.Прота Лазар устаде са столице, протегнуноге и рече:- Мој супарох, отац Ћорђе Стојановић, парохгредетински, скупља грађу, хоће да напишекњигу о сиромаштву. „Не могу, оче, да гледамвише ову послератну беду над бедама у мојојпарохији", каже ми кад смо се скоро видели.„Црква треба да води бригу о духовном стањусвојих верника, али и о материјалном положајусвоје деце. А како се ми понашамо? У нашемсрезу буде 600 сахрана годишње. Силноспремање хране и пића, првог, другог, трећег и75