Untitled

знојави, потрче у виноград и склоне се под највишутрешњу- ранку. Мало сена којег је понеоса ливаде, Петар углави изнад стабла гдекрошња почиње да се рачва. Тако добише кровнад главом. Роса извади из торбе хлеб и сир. Онузе чутуру са ракијом и седе мало даље одтрешње на топлу кишу. Нека благост му обузетело. У даљини поче севати. Он се подиже саземље да се склони под трешњу. У њу тадудари гром. Кад дође себи, види, лежи лицемземљи три метра ниже. Покуша да устане, алине може. Тешком муком се придиже. Мирисбарута и спаљене косе запахну му ноздрве. Росуугледа под дрветом како непомична лежи налеђима. Коса јој беше изгорела, лице поцрнело.Петар заплака, клекну крај ње и узе јој главу укрила. Она прозбори: „Воде!" Он скочи затестију са водом и угледа Сандру у суседномвинограду, па покуша да је дозове. Узалуд.Нема снаге. Она се окрете и виде га. „Упомоћ!"успе да викне и махне са обе руке. Алиуплашена жена стаде бежати. Он узе тестију саводом и врати се Роси. Умива је. Трља. Њој светеже. Убрзо издахну. Он се прекрсти, затворијој очи и пође у село по помоћ. Јака киша удари.Није стигао ни до пола винограда, наиђошепокисли сељаци које је Сандра узбунила вичућикроз село: „Погибе Роса!" Један од њих наредида је укопају у земљу. Тако и учинише. Само јојје глава вирила из разгаженог блата. Мало28