Untitled

Деца из Куманова, Кратова, Вучитрна,Ниша, Лесковца, Кочана, Штавља, Пећи,Прокупља... из Праве Србије; Коњуха, Мартинића,Перовца, Цетиња... из Црне Горе;Требиња, Мостара, Дубровника, Хоћевина... изХерцеговине; Сребренице, Бељине, Бања Луке,Сарајева, Нове Вароши... из Босне; СремскихКарловаца, Ватина, Сент Ивана... из Србије подАустро-Угарском, њих седамдесет петоро, уоне две године док је Друго одељење радило,одвојена од својих мајки и прерано отиснута усвет, нађоше у госпођи Јелени мајку. Њенепесме богословци су радо певали. Сећам се, мојколега, учитељ Милан Поповић био је најбољипојац у школи. Он је рођен у СремскимКарловцима па је као дете у цркви слушаокарловачко појање. Затим се његова породицапреселила у Сјеницу у Правој Србији, гдеМилан заврши основну школу код учитељаЈакова Поповића. Он га је и препоручиопрофесору Милојевићу за богословију. Док јечувао овце, као дете по Пештеру, стално јепевао, његов божанствени глас добисерафимску милозвучност којој смо се, после,ми у Богословији дивили. Он је често појаоЈеленину песму:Где је слобода? Грешни смо тешко,Згазили смо наше име витешко,Збацисмо са нас то вито перје,23