4 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ:Ова је идеја узвишенија изнад свију уских параграфа и свакеполитике. Она ради на томе да увећа благостање народа. Благостањенарода зависи од социјалног уређења, а не од нерада сиротиње.У свакоме скоро народу опажају се покрети, који иду на тода се више или мање поправи и побољша стање народно.Такав покрет појавио се особито у Француској. Париски народреволуцијом од 18 Марта прошле 1871 год.4 тражи слободну инезависну управу и осуду републиканске владе у Версаљ у за њенаТај покрет пропаде које подлатска влада версаљска изврши над њеним борцима освету. 20000пало је у сечи кад је версаљска војска продрла у на барикадамаи у боју, 30000 људи, )кена, деце, стрељали су солдативерсаљске владе. 40000 још стрпано је на морске бродове. 5И француски народ и остали народи познали су где је зло.Федералистични и тај најновији покрет ојачао је.У Инглиској покрет раденички ојачао је. Радници су скоропутем, 9 сати дневногатогадим о кљасте и богаље, сирочад, удовице и просјаке. У сетакође опажа покрет. У Аустро-Угарској такође; а то су све знаципробуђености.И наш српско-хрватски народl0 није изостао, н. пр. буна раковичкау Хрватској против мађарских насилника. наш народпочиње да свата шта је у од а шта не;предлог да се земљораднику не може продати шест плугова земљеза дуг и још неки такође од знатне користи по народ.Ј} То се свекод нас у исто доба кад се то исто догађа у целом свету.у Америци радничка партија одржала је у свима државнимфабрикама победу 8 сати дневног а рада, а у приватним 9. Нањеној застави написано је 8 сати рада, 8 сати за образовање ивршење грађанских права и дужности, 8 сати за одмор. Сви су овипокрети само претече друштвеног препорођаја. 12Ми смо у најкраћем прегледу изнели чисто међународну политикуу прошлој години, обелея(или су само местне али једновременепокрете који удружују и братиме народе против општегнепријатеља. 13PagHll}(, бр. 1, од 4. 1872.5јавноотимљу по улицама берлинским. Откуд то кад је народ добио петмилијарда, Елзас и Лотрингију? Ваљда је дато школама и учитељима,јер БИЗ!\1арк и немачки филистри хвале се да је немачкашкола не! су поделили благо.Имамо, вели један раднички лист немачки, једино то да захвалимодржавничкој промуl1урности Бизмарка, што на сваком кораку ви-
71871.14Ј една година веома је кратак рок у животу народа и човечанства.што за године непосредноистичу из оних догађаја што су се пред њима дешавали -OH~ су приправљени животом и радом прошлих покољења, у теча.1Умного BeK~Ba. Али баш с тога догађаји једне године добијајувећУ важност, Јер они често износе на видик многе појаве друштвенекоје су вековима приправљане, али на које нико није обраћаопажњу.Једна од најважнијих појава од прошле године без сумње једогађај у Паризу, који је покушао да преобрази сувремену државуу цивилизованој Европи. Дуго време сталежи који владају у сувременојдржави, одрицали су да постоји каква противност измеђуpaga и кайшuала у ДРУНl'гву,15 за то су сви протести и покушајираденичког стале)ка да се ослободе свог худог стања, сматранисилом. И последљиПрошла година пронела је у све крајеве и све сталеже европскогдруштва нове моралне и друштвене појмове, на којима младаропа Оће да подигне нову друштвену зграду друштвени ће преображајДОћИ неизбежно са умним.Друга је значајна појава у прошлој години очевидно пропадањекmuолuчанске цркве. Католичанска црква својом чврстоморганизацијом и јерархијском дисциплином за дуго време држалаје фактично у власти целу западну Европу. Та је сила почела давноишчезавати и изчезла је у многим државама, али све до последњегJJLJV1VJlVJJlU она била толико силна давладала народним образовањем и умним правцем тих народа. Таквесу земље биле нарочито Баварска и Шпанија. Али у прошлојгодини и у једној и у другој држави започе се борба против духовногјединства и јерархијске дисциплине. Ову борбу започешепротивници папске непогрешивости, али је она одма изнела другутенденцију, на име да створи HapogHY, католичку цркву. Ови борциназваше се Сluарокаmолuцu, ђаја они су правехрИШћанске вере. Њиова је снага била са свим довољна да пољуљаиз основа остатке једине католичанске цркве, али је била веома~нv.1Vi'ЈН~ЈЈ.'-' да оснује цркву.16 Ово веома неМОћНОСТ католичанског хришhанства у опште. Оно је постало ре-видешекао истинито основно морално начело социјализма, а то је: давладавина над капиталом не даје право госи да преобраhа fJL',ц,Ј.Ј..ХЈ~L'.uсеCLТiOM KOHKypeH[{LljO.Ai uзмеl)у pagHuKa и кайuLТiалuсLТiе; већ требаизнаћи неку правичнију меру. Ко год познаје језгро сувременогиндустријалног газдинства у Европи, које је све основано на најамништву,мора увидети, да је овако признање за владајуhи сталежу Европи морално самоубиство. Сваки пут при великим друштвенимпреображајима предходи преображај у појмовима народа.Немачке царевине, наДМОћНОСТ у и Т. д. све то мидржимо да је стара песма на нов глас. Нас се више тиче она унутарњаневидљива се У тишинипојављује се н. пр. у облику комуне, опозиције старокатоличкецркве. унутарњи живот ЛLu.LJ'-'ЈЈ.Н~Н ,.\.,,,,,, •• ,,витак, питања о политичној ситуацији биће решен а са свим надруги начин но што се решавају на бојним пољима под командомдипломата данашњеодношаји разних државаимају нешто вредности за наше ослобођење, али та је вредност
- Page 1: Светозар МарковићI-
- Page 5: ОДБОР ОДЕЉЕЊА ДРУШ
- Page 9: Историја свију нар
- Page 13 and 14: 11НИШТАВИЛО ГIАРЛАМ
- Page 15 and 16: СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ:
- Page 17 and 18: 18 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 19 and 20: _22 _______ с_BЕ_Т_o_з_A_p~М.
- Page 21 and 22: Тек што се је распу
- Page 23 and 24: 30 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 25 and 26: МАРКОВИЋ:личите љу
- Page 27 and 28: 38 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 29 and 30: 43ЗАДАТАКНАШИХДРУЖ
- Page 31 and 32: СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ:V
- Page 33 and 34: 50 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 35 and 36: "Самосталне личнос
- Page 37 and 38: 58 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 39 and 40: 63стаје још необичн
- Page 41 and 42: МАРКОВИЋ:управо бо
- Page 43 and 44: 70 МАРКОВИЋ:140.000 ф. А
- Page 45 and 46: ,,~~·.~.7777~774 СВЕТОЗАР
- Page 47 and 48: 78 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 49 and 50: 82СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ
- Page 51 and 52: 86 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 53 and 54: 90 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 55 and 56: 94 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 57 and 58: 98 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 59 and 60: 102 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 61 and 62:
106 СВЕТОЗАРстрада-м
- Page 63 and 64:
110 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 65 and 66:
vпнапрезати мишиhе
- Page 67 and 68:
118 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 69 and 70:
122 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 71 and 72:
126од реда, а ту се на
- Page 73 and 74:
130 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 75 and 76:
134 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 77 and 78:
Ј а сам већ по одавн
- Page 79 and 80:
142 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 81 and 82:
СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ:v
- Page 83 and 84:
150 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 85 and 86:
СВЕТОЗАРУПРазуме с
- Page 87 and 88:
158 МАРКОВИЋ: vппарти
- Page 89 and 90:
162 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 91 and 92:
166СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 93 and 94:
170 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 95 and 96:
Тешко је књижевник
- Page 97 and 98:
178 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 99 and 100:
182 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 101 and 102:
186 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 103 and 104:
190 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 105 and 106:
194 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 107 and 108:
198 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 109 and 110:
202 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 111 and 112:
206 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 113 and 114:
_21_0_______с_В_ЕТОзАР МА
- Page 115 and 116:
214 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 117 and 118:
218 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 119 and 120:
222 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 121 and 122:
226 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 123 and 124:
230 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 125 and 126:
234 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 127 and 128:
238 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 129:
242СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 132 and 133:
248 СВЕТОЗАР УПсуду.
- Page 134 and 135:
252 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 136 and 137:
256 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 138 and 139:
ПРИЛОЗИљуди, који ћ
- Page 140 and 141:
264 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 142 and 143:
268 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 144 and 145:
272 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 146 and 147:
276 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 148 and 149:
280 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 150 and 151:
ПРИЛОЗИи ти мислиш
- Page 152 and 153:
288 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 154 and 155:
292 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 156 and 157:
ПРИЛОЗИГосйоguне gо
- Page 158 and 159:
300 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 160 and 161:
304 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 162 and 163:
308 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 164 and 165:
312 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 166 and 167:
ПРИЛОЗИ 317ПРВОГ СРП
- Page 168 and 169:
320 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 170 and 171:
324 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 172 and 173:
328 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 174 and 175:
[РУЖА ДР ВЛАДАНУ ЋО
- Page 176 and 177:
336 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 178 and 179:
МАРКОВИЋ:УНПРАКТИЧ
- Page 180 and 181:
344 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 182 and 183:
348 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 184 and 185:
352 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 186 and 187:
356 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 188 and 189:
360 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 190 and 191:
364 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 192 and 193:
368 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 194 and 195:
372 СВЕТОЗАР МАРКОВИ
- Page 196 and 197:
376T'ABLE377ЈУ. Cont;'ilJu/ionsВ
- Page 198 and 199:
Напомена о овој књи
- Page 200:
384 СВЕТОЗАР МАРКОВИ