Markovic Svetozar Celokupna dela VII Narodna Knjiga 1987.pdf

164 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, VПсвињче продаје скупље у Пешти и ђуру но у његовом селу? Да је ион трговао и он би могао постати богат човек и давати другомепод интерес а не узимати под интерес. Тако исто: ко је крив сељаку,што он није учинио никакве услуге "ошаџбuнu" па нијепостао ни ћата, а камо ли судија, капетан, начелник или саветник?како мислити о сељачкој кривици, свакојака морамо приписатиједино његовој глупости, што је код све своје производњеостао сирома и почео се задуживати. Сви йроuзвоgu, које једаннарод троши, добијају се или непосредно љеговим радом или уразмену за његов йроuзвоgнu рад. То је истина. 11peMa томе н. пр.кадифно либаде од 20 дуката, што га носе не само начелниковица,већ често и hатиница, у ствари је плаhено са неколико товара житаили којим свињчетом. Али ко је крив сељаку, што је он тако глупоудесио своју производњу, па може да произведе за hатиницу кадифнолибаде, а за себе неможе ни сукнене чакшире? Очевидно,нико други но љегова рођена глупост, неизмерно дубља и шира,но што мисли обичан hифтински мозак, који би мо)кда пребациосељаку што он није постао трговац или чиновник."Трговина је потребна сваком народу; без ље је производљанемогућа; она уклаља из једног места производе, где су сувишни, Иноси их тамо, где су потребни и где ће се боље платити. тајначин рад се боље награђује и произвођач добије воље за рад."Тако вели не само обичан ћивтински већ тако уче и огромнекњижурине "науке" политичнеза .lЦЈVХЈ_--'lJVЈ-Ј,НЈI-Iедавно доказиваше неке новине, да је IfВт",,,тттптr.Т7против што је у пропа:rо,што се народ буни против власти онда, кад је потребнанаЈвећа послушност и ред у борби против непријатеља. На против,Пруск~ или управо гер~ански народ био је вазда послушан и уредант. Ј. "поштен": он Је ишао у бој на заповест своје законитевладе као мтuuна, а код куће је радио мирно свакидање послове ипослуш.но плаhао своју порезу. Не као бујни "покварени" Француз,КОЈИ место мирних послова др)ке "бунтовничке скупове" иправе барикаде, а место пореза дају влади куршуме. Зато је, веленеки, ВРЛИ,~а надвладала порок, поштен и ваљан народ победио је"покварен ... Ова филозофија побудила ме је на многа филозофска размишљањао моралу (о поштељу).-Замислите величанствену, господску фигуру, поносито ис­~paBљ.eHY, са заповедничким погледом и батином у руци (познатоЈе да Је , знак а љим сељака*а О његовом образоваљу није вредно ни говорити.одКОд,- свиј~ азијатских Hapoд~, о којима се прича у историји,како су оили оогати и силни, КОЈИ су оставили за собом толикочовеково у друштву мерило се према томе: колико је он имаобогатства и власти, колико је имао палата и башта за 'увесељавање,колико робова и наложница и т. д. Разуме се, у оно варварско* Ово је одломак из 1l0већег још нештампаног дела г. СвеtТiозара МаРКОВllћа, којенаписа под именом: "РаgНIIЧКО tlllluање у Србији" - и тај пријатељ радника љубав нам yкa~aи даде одломак ова] на саопштење нашим поштованим читатељем.УреgЮllIllUВО.