Markovic Svetozar Celokupna dela VII Narodna Knjiga 1987.pdf

94 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, VПзаштиту рад одраслих радника и они се нису срдили на тако јавнонарушење "слободе рада". Рад деце ограничен је био до 6 и по до 7час. на дан.Да не би могли фабриканти терати децу на рад у двема сменама,узакоњено је 1844 год. "Да се раднички дан деце и малољетнихпочиње онда, кад ма један малољетни одпочне свој рад нафабрици. Тако, на пример, ако малољетни А почне у 8 час. а Б у 10то и Б мора да сврши рад у исто време кад и А. Почетак радничкогдана мора се управљати по јавним сахатовима н. пр. сахатом нај­V.I!,""'''.'-' жељезнице, с њиме сеи звоно на фабрици.Фабрикант је дужан да прилепи на зиду свога завода, објаву, наштампанукрупним словима, о почетку, свршетку и прекидимарада. Деца, која почињу свој рад пре 12 час. т.ј. пре подне, могурадити само до 1 сах. после подне, а после не, т.ј. У смени која бивапосле подне не могу бити иста деца, која су и пре подне радила.Сахат и по на примање хране мора бити остављено свакоме, којије под заштитом закона, и то мора бити у једно исто време, а семтога свакоме мора бити остављена слобода бар по 1 час до 3 сахатапосле подне.један малољетан не може бити теран да непрестаноради до једног сахата после подне - морасе, бар по часаоставити на доручак. један се малољетни радник, за времефабрикесвакодневног рада само да би исплатили своје дугове и да искупесвоје заложене ствари.увећају општу нужду радника тиме што суСем тога фабриканти су се постарали, дасви уопште умањилирадницима зараду, с почетка на 10, а после још на 8 и по, напослеткујош и на 17 процената. Тако су се старале газде да спремесвоје раднике на агитацију против закона 1847 год. Фабрикантинису ништа штедили ни преваре ни обмане ни претње, ни обећења,али им је све било у залуд. Истина је било предато неколикомолбеница од радника, у којим су се жалили на "притеПlњавања,им учино aK~'испитивали, признали су дасу их фабриканти наморали да такупрозбу предаду. "Нас притешњавају, говорили су радници, ализакон о фабрикама у томе није нимало крив."Кад нису успели да принуде раднике да говоре у интересукапитала, фабриканти су почели јаче да исказују своје мисли уштампи и парламенту. Они су се ту)кили на фабричке инспекторе,које је парламенат поставијо, као на таке људе, који немилосрдноупропашћују несрећне радинике због неких својих утопија човечанскогусавршења. је инспектор Горнер испитивао радникеи сви за дан од 10часова.прошао по коме се ГОД.рада за младе људе од 13-18 год. и за све женскиње на једанајестсахата, а од 1848. год. на десет часова.кама.Капиталисте се реше, да недаду овом новом закону да 1 Маја1847 год. у живот; за то су изабрали саме раднике као оруђе.Време је било врло згодно за то. Ваља се сетити, да су фабричкирадници пали били у велику нужду због страшног кризиса који јебио 1846 и 1847 год. јер су многе фабрике радиле само кратковреме, а неке су се са свим затвориле. Многи су се радници виделиу врло рђавом положају, многи су пали у дугове. Могло се јемислити да ће се сиромаси сагласити да увећају број часова, свогападе, с.мелост самопоуздање инглиских радника поколеба се.Скоро затим париска јулијска буна, заливена потоцима крви, сакакоу Инглиској, тако на земљи, свебагре, под једну заставу. Сопственици иглавнизаштитнициприврженици слободе трговине, крволоци и слободњаци, младиветрогоњци и стари богомољци - све се то сли у једну војску заспасење сопствености,и друштва. Радници супочели да изгледају као људи опасни за државу, фабриканти