Markovic Svetozar Celokupna dela VII Narodna Knjiga 1987.pdf

176 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: УПврло НИСI~ој плати; онда кад је за веhИНУ народа управо немогућнода усвоји ма каква већа усавршавања у газдовању. Тако је у целојЕвропи, а код нас разуме се још пре него игде.Ово проматрање показује нам врло жалосне ствари. Ово малонапретка, што га видимо код масе народа, недолази готовонигде од тога, што су у народ проникле научне истине. Нуждаје свуда главни покретач, а угледање је управо једини пут, којимнарод усваја поједине истине, које су већ остварене, па како се исамо ово угледање врши из нужде и по нужди, то све морС\ да идеспоро и траљаво. без разумевања и разлога.А шта ради књижевност и то народна књижевност?Она веhИНОМ ради као онај лекар, што је нашао болесникакоме су ПЛУЋа покварена од рђаве хране, рђавог стана, прекомернограда, једном речи од крајње СllРОШllње, па му саветује даузме бољи стан, да се добро храни и Т.д. или још боље: да остависваки посао, па да мало пропутује по топлијим, приморским пределима!)Калосна утеха за таквог болесника!А тако је стање код веhине народа. Глупост рађа глупост исиротиња - сиротињу. А кад су глупост и сиротиња заједно скопчани,као што то обично бива, онда човек мора озбиља да сезамисли: да ли је народна књижевност одиста удесна и снажнаАли то није све. Није доста казати човеку да је нешто добро,па да он то одма усвоји. Врло је лако описати, па и насликати некусправу или "машину" али врло је тешко Haupaalliiill је или набавитии pagllulu с њом известан посао. Тако је за сваку нову истинукоја се усваја, било то н. пр. каква задруга за производњу, кредитили обрт, било нова справа, било нов начин радње, или живљења.Ту мимо свију трошкова, што се често изискују, ну)кно је некопредходно знање па је онда потребна навика, која се тек добијаупражњавањем. То се види, на прилику, у варошима, где се преналази по спреман човек, воље знања данешто ново подигне. Колико се труда и напора потроши док седобије вера код људи, да је нешто добро и да га треба покушати, папосле колико тек треба умешности и издржљивости да се нештоодиста створи и одржи, што се већ сматра као добро! Ево намнајбољег примера на нашим занатлијским и другим задругама. Уселу разуме се нема ни таквих покушаја.Али рећи ће ко: књи)кевности није ни цел да нешто створи,она треба само да покрене људе да мисле о своме добру и да импокаже шта је њихово добро, а после њихова је то брига како ћето да створе. Ово је врло јалово извињавање, и онај који тако велиније одиста помислио да у стварибаш177ово су: учитељи, свештеници, трговцивећином сви људи, којих се непосредно нетиче све оно, што секњижевности. Они после предају усмено онораспростиру? Како га распростиру? То су тек питања. У обичнимразговорима, које људи воде тек да прекрате време, и ако се чујешто поштено одма пропусти на пас тиме је све свршено. при нашим зборовима, предавасеЛИ:f\лаИ т.Д., бар по моме искуству, нико не долази да НПОнаучи, па кад оде кући да примени, већ се долази ради весеља илипросто ради обичаја. А што баш они, којима језнање најпотребније и недолазе да чују, шта се на таквим јавнимзборовима говори.кад сна20М. општу цељ, али ни санајвећим напором и одушевљењем србски народ није био кадар да, своја гломазна кола, своју кр)кљаву стоку.Д.здинство, као што је преврнуо застарела турско државно устројствои да га замене новим, савршенијим газдинством. Али он никадни био проникнут једном мишљу, да удруженом снагомучини такав преврат у своме газдинству. А без тога, никакви оделитиусамљени покушаји немогу стварне народу!Ово треба да имају вазда на уму наши књижевници и научењаци,који озбиљно желе бољитак народу. Народ се учи geлимаа не реЧUЈrШ. Ко оће да народ поучи он мора :нсuвешu u paguшисам у Hapogy ga с њим зајеgно осшвари све оно, иlШО жели ga