Markovic Svetozar Celokupna dela VII Narodna Knjiga 1987.pdf

136 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, VПбанкери и Т.д. потребу ју за се огромну количину свиле, кадиве,пантљике и разних трица, требају неизбројно много предмета,који се просто униште сваке године и грдна мно)кина народа морада ради и производи ове непотребне предмете. Остали део народамора да ради и производи ове предмете неопходне као рану, стоку јлан, кудељу и Т.д. то мора да буде довољно, и за љих и за вишукласу - и за ону грдну множину радника, која се бави штетномпроизводљом, да само задовољи раскош господе. Разуме се то неможе бити довољно, нарочито кад уз то већипредмета неопходних за животопети најбољи део овихној већини народа остаје дакле само кора црног леба, па и тогадовољно нема сваки пут. -Да почнемо од трговаца. Трговци купују од народа љеговесирове производе и зато народу издају готов новац. Новац сеприкупи порезом у државну касу и отуда преко разних "надлежателства"троши се у појединим окружним центрима. Један ито најзнатнији део те порезе троши се у виду плате чиновничке зарану, одело, обиталишта и друге нужне предмете, али свакојаковећи део новца долази опет у руке трговцима. Чиновници престављајуспрам народа купујућу снагу, која је располагала каквиће се производи изнети на пијацу. Трговци су разуме се набављалиу земљи и састране оне предмете за продају, на којима су могли~ј!iн'н'па .. богаћење и то тим веhма што се веhидолази у виду "ринфлајша" и "печења" на господски сто; његоваземља прелази у руке зеленаша; његове шуме ишчезоше, а голабрда носе само бујицу и поплаву.Питајте трговца зашто он не производи алате за сељачкуземљорадњ у, зашто не улаже свој капитал у земљорадњ у или узанатлијска и индустријална предузећа, зашто не улаже у чишћењерека, подизаље фабрика и паробродарства и т.д.? Зашто волесамо да продаје и купује Домаће и стране производе, да даје новцесељаку под интерес од 29 па до 50 на 100 он ће вам одговорити сасви"!'л умесно као његов учитељподине: све ове трговачке, шпекулантске и банкарске радље дајуасне 12, 15, 20, 50 и сто на сто(бива и штете али врло ретко) акапитал уложен у она предузеhа, што их ви споменусте, сумљивоје да би доносио више од 5 до 60/0 а може бити доносио би још иштету.Онај сувишак што га српски народ има од своје производљемора дакле непрестано да издржава једну непроизводну класу људи.Да би се он могао претварати у машине, фабрике, пароброде,жељезнице и Т.д. ваља да сва ова предузеhа дају толико асне,колико данас даје трговина са страним и Домаhим производима.Али зар није то глуп, бесмислен, управо дивљачки поредакимати асну. Отуда настаје код нас увожеље првих страних фабри-овакомекономском поредку трговачка класа јавља се такође каоснажна купујуhа класа, која један део производа народног радаи за њих купује предмете раскоши које самау народу. Један део народне производље остаје непрекидно трговцимаи чиновницима међу прстима; они набављају мајсторе састране, зидају куће и намештају их. Вароши се полепшавају и"цивилизирају" и то све народним, сељачкuм* радом а онај који топроизводи осиромашава једнако; његова стока иде преко или* Ми УЗИ\1љемо сељачки рад: као представника нашег рада у опште, јер је оннајмногобројнији. Али у производне радове спадају и многе друге врсте рада као радзанатлија, учитеља, техничара, лекара и i1p.