Markovic Svetozar Celokupna dela VII Narodna Knjiga 1987.pdf

24 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, VПОвде у Н. Саду постоји "друштво занатлија", коме је цељ даудружује српске занатлије и да се уопште стара о образовању инапредовању занатлија и свима гранама заната. Друго је "друштвоза радиност". Његова је цељ да поди)ке радиност у опште кодСрба, да помаже развитак занатлија, земљеделаца и обртника. Јанепознајем ни састав ни рад једне ни друге дружине, нити знамматеријално стање и околности нашег народа овде, те да би могаоизнети какву критику на рад једне или друге, или какав практичанпредлог за њихов будући рад. Свакојако ове дру>кине показују дасе и код нас барем помиња на то да се одпочне економска n.-::>гnrн""\_ма. Али да би се могла остварити та реформа ваља знати еко-.номско стање народа, ваља га проучити, ваља знати услове и начинпроизводње у свима гранама привреде код нашег народа итада се тако може YMei71u и започети организација рада. Разуме сеза тај посао потребна је врло велика умна снага, знање и издржљивост,А то се неможе прикупити код ових дру>кина, док кодобразоване мањине, која ОЋе да ради за народни напредак, непродреуверење, да је ово основ народног преобраћаја.Према овоме што сам рекао о економској реформи, о реформиу. просвети довољно је да рекнем само неколико речи.узмемо пре свега просвету у школи. У данашње време још се уопште мисли о школа да људеразумевају:hи под тим да развије у човеку снагу мишљења да муда основна знања о свету иТотоштво; да васпитамо омладину у духу савременог радничког морала,да је васпитамо у том уверењу: да је рад основ друштвеногопстанка, да је наш умни развитак купљен ценом страшно скупом:сиротињом и глупошћу, борбом и патњом милијонима људи, којису радили вековима док су нам оставили то наслетство, и да се нашданашњи умни развитак, плаhа тако истоценомњом и ГЛУПОШhУ нашег народа, да је наша морална обвеза накнадитипо МОГУћСТВУ ту цену напредка, радећи неуморно да и другиљуди добију средстава за даљи развитак т. ј. да се др~штво оснујена да је рад мерило ваљаности човекове и да Је заслуга закористан рад, једина задруга којом човек треба да ~Я(ИВИ.Ја сам свршио с економијом и просветом, остаје ми да кажем,неколико речи о држави или боље о нашем политичном раду.Многи од мојих личних И политичних пријатеља сигурно је вевпомислио: то је све лепо и красно, али кад др>кава неда да се вршитај мирни унутарњи напредак, кад она гуши сваки напредак уср'пском народу - гуши и саму народност, ондаје за нас најпрече дапочнемо реформу од саме државе т.ј. да свршимо са нашим политичнимпитањем "да осигурамо нашу народност". И ја одговарамна ово: врло лепо! Али ја подсеhам слушаоце само на ону појаву уЕвропи коју сам у почетку споменуо: по чему је радничка класаданас уопозиција држави? Очевидно зато,што она увиђа да та држава гуши њен развитак, даодржава народ" и глупости зарад одр)кавања господства мањине. У.; . ~ су онда,човекасвестрано:умно и морално: да га начини J..lI--'ХЈ.l:'џ\..,,u,ЛlХЈ.1' .. vl'VЈ.,самосталном ЛИЧНОШhУ и грађанином.. Ама није само школа оруђе за просвету: књижевност и штампа,Јавна свакидањи - све је то школа укојој се васпитавају људи. Тој школи до душе оскудевају многасредства, али у данашње време у школи имамо начин даваспитавамо огромну вевину људи, старце и младиhе. И у тој школитреба да је сваки учитељ, који год је кадар за то. Да, и школа икњижевност, јавна предавања и свакидањи живот, треба да намјеприлика·, да спремимо барем будуhе раднике, људе за будуhе др у-само као средство за Н.ULlV'.ц~'·н паН,I.Л ...,u.u.ћцељ нашегброј личности буде сватио правутрудити да распространите мисли у масу народа, а што маса народа увиди поткористиод друштвене реформе и штету сувремене државнеформе и своје политичне раскомаданости; тим ве и нашаполитична радња имати више снаге за успешан резултат.ЗасiПава, бр. 10, 11, и 12, од 23, 26. и 28.1 1872.