140 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, VПАл.и ми смо народ раскомадан, опасан непријатељима, у једнимкраЈевима заробљен и притиснут страном тиранијом у другим.Нама треба осим борбе за унутарњим развитком гледати да сеослободи~о од спољних непријатеља, који нам недаду, да се уну:ра раЗВ:ИЈемо: - да ослободимо оне делове народа који су подЈармљени. непосредно. По себи се разуме, да онај који оће потпунуслободу, JeДHa~OCT и братство људи, мора хтети и ослобођење од~траних неПРИЈате~а. Сваки корак у том правцу, ШО је среgсшво uuрuлuка да се СОЦИЈалисте приближе својој крајњој мети. И то јеочевидно сваком човеку са обичним мозгом. ми Ct~Oтако радили.Али имајуhи у виду непрестано нашу главну мету, у програмнашег paд~ морало је ући још нешто више, а не само унутрашњаслобода ~.J. TaKB~ политичке установе, које по либералним појмовимаУЈамча~аЈУ слободу личности и имања у ослобођење одспољних неПрИЈатеља. У наш програм долази јоште проповедањеоних ~ачела, _на .основу којих соцuјалuсше шеже ga оснују новgрушшвени CUlPOJ.Износећи такав програм и старајуhи се да га остваримо мисмо се борили истим оружјем и служили истом тактиком, којом сецео свет бори т.ј. пре свега служили смо се "уставним средствима"и старали смо се да та средства увеличамо, или као што нам је""-"" ..... џJ' ... H~ изволео у уписати, смо се "да t-'~~" ... t-'J'~""~'Vv 1872.Драги goЮТlOре .Негда ме је и страшно једио онакав нападај, као што је твојеотворено писмо,74 сад ме, видиш, то нимало не једи. Ја ти одговарамса свим ладнокрвно, јер знам из искуства, да сви, који се укњижевности боре таквим оружјем, каквим се ти бориш, остају.морално униUlШени. Управо они сами себе уништавају.Пре свега, докторе, имам да приметим да ја не примам да меодељујеш од осталих сурадника на "Раднику". Човек који се с"папагајима" дружи мора бити и сам папагај. Али кад неко учи 7-8година лекарске науке, па постане стручњак у томе послу, тони најмање не смета да буде uшрлашан у другојне велим да то мора бити у опште, али свакој ако изгледа врлодетињасто кад у о '101''-'.'-чком питању, па онда сваког нема ма какву диплому да јеу неком деветом предмету, називље "шипарцем", "папаиТ.д. У раgничко.м йuајању - у йuiПањuма из gруu.дUвенuхнаука, за које данас уцелом свету нити постоје школе,у а лиуАли то ћемо видети кад свршимо разговор о радничком питању.Твоје отворено писмо говори само о мојој личности и ја тиси започео твоје писмо онако исто као и г. Владимирсвојуса мном: да сам ја промениосијасет факултета, да нисам ни једну науку изучио темељито већсве површно, да нападам на заслужне људе, који су ме учили "срицати""грађанску слободу", "ОIIШТИНСКУ самоуправу", да сам без
142 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: L!'-'.H'"~',""-.lразлога критиковао прва два броја "Мл. Србадије", да сам страсножелио да сепустим у политичку борбу и да постанем вођа некепартије и Т.д. Ама све оно uсйl0 што ми је и г. Владимир пребациваопа чак на послетку и да сам нечији "тајни агент" самог. Владимир изнео је, да сам агент руски, а ти тајанствено намигујешнекоме да ја имам неку погодбу са "трећом српском династијом".у оно време то ме је страхота жестило и ја сам писао противтога жустре реплике и дуплике,али сад увиђам да је та .жестинабила са свим непотребна. Видиш, драги докторе, кад човек веЋналази за нужно, да потра)ки чињенице из нечијег приватног :живота,па да њиме објашњава његов јаван рад, - ваља страшно дапази, да су те чињенице uсШuнuШе. Онда су оне заиста страшнооружје у борби али само онда! Али тешко ономе који износилаж и клетву као чињеницу! Одма при првом судару његово сеоружје распада у прашину, а он остаје пред светом као простлажов, клеветник, денунцијат ... Питај г.он успеоВ. ]оваНОВИЋа колико јесвојом полемиком да ме укаља пред српским светом иколико ми је части принела та полемика?Каквим се чињеницама из мога .ж:ивота ти слу:жиш?Н.А ЉЕГОВО"ОТВОРЕНО ПИСМО Н УодЕво нека свет види.Ти велиш да сам ја отишао у Русију ради науке, да сам се тамозанео руском социјалистичном борбом и љиховим социјализмом,у и Т.д. образовао уHUKag НllUШШ v"џ,~,-,~,'Ччланцима. Све што синеништапсихолошкепред светом даАлиако ладнокрвно сам ћеш увидети да је то твојенашање спрам мене, у најмањ у руку смешно -, да не речем безо-Ти велиш да ме ј е страсна жеља за политичком борбом одвуклаод науке те сам сваки час мењао факултете и нисам никакав"занат" изучио којим би могао зарађивати свој леб.PageHuK, бр. 51, од 17. V 1872.(Наставиhе се.)75