Markovic Svetozar Celokupna dela VII Narodna Knjiga 1987.pdf

40 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: VПсвојевољно, он губи право на капитал задруге. Овде је личноправо својине још ограниченије, па при свем том нико неможеодрећи, да сви чланови живећи у задрузи, могу бити врло имућниљуди.Што је заједничко газдинство веће и што је начин производњесавршенији, мора бити сама производња сло)кенија т.ј. капиталкоји се на производњи троши, мора бити велики и нарочитоудешен. ·н. пр. у земљорадњи сад се више примењују машине;различите гране индустрије спајају се са земљорадњом и Т.д. утаком газдинству, лично право на капитал, мора бити свеогракадсваки могао да захтева сваки пут да мукапитал одели, велико газдинство не би могло постојати. На тајначин саразвитком удружене производње, лично право својинемора се све више претварати у йраво на корuсШовање зајеgнuчкuмкайulТtалом т.ј. йраво на pag, онако у начелу, као што је било унашој задрузи пре грађанског закона.Увођењем заједничке, велике производње, питање о насљед­СТВУ веЋ је решено. Сваки има, поклонити, право које има, ономе,кога најволе. Коме ће га поклонити, на то га нико не може обвезати.Кад су на конгресу међународне радничке дружине, He~eсоцијалисте поднеле предлог да се насљедство укине, по што Јевећ било решено питање о заједничкој својини капитала, најрадикалнијекомунисте гласаше против предлога, јер рекоше: йulТtaњeо насљеgс~uву већ је реи/ено. Тако мисле најрадикалнијекомунисте о својини и насљедству.показује, да је за људи.JUtUIVJliiU. помоћ И старање, но вечитанеправда, ни поштење и непоштење, ни право и неправо све је торадња једне просте машине, која ради онако како мора да ради,разлике међу једном и другом механичном радњом нема никакве.Према томе шта би могао доследно својој теорији да каже г. Гојковићо јавном мњењу? По критичару у "Раднику" ваљало би дакаже: јавно мњење у ствари не постоји већ просто чегртање иларма која се ничим не разликује ОД шкрипања кола, крекетањажаба или нешто на то налик. Али г. Гојковић не мисли тако; напротив вели да јавно мњење йоаиоји, баш онако постоји, као штога сватају обични смртни људи, који ни у сну нису снили да пишу, то је јавно мњење: глупо, не стално, детињасто,али је - сuлно. Као што видите то су са свим карактернасвојства, особито последње. Њега нарочито ува)кава Г. Др. Гојковић.Он вели, ви мо)кете бити уверени да је јавно мњење глупо,подло, не стално и шта вам драго - али 2а не смей1е йрезреUlU Јјерје 2ЛУЙО йрезреluи силу. За то вели, кад оћете да исправљате јавномњење не смете биlТtи "раgикалнu" већ онако "поступно, мудроумерено" - управо онако као што саветују "Видов-дан",СТВО" и сви представници мудро-умерене философије код нас.Поштујте силу! немојте бити радикални! Та то не само говећдавно давно све нани мало нужно држати "јавно предавање" и са-и 'Јv,,"Н~Н~',-,Који не зна ове азбучне истине из науке о моралу и нероднојекономији, тај јесам букварац у йолuй1UЧНUАl начеЛlUviа, па немо-47Критичар "I10ЛИТИЧНОГ буквара" у "Раднику" изрекао је, даie само гледиште г. Гојковића на човека и друштво такво, да по'њему не може изнети никаквутеорију. У том као да сепреварио г. критичар. Барем у последњем свом предавању г. Гојковиhпоказа да се из његовог гледишта може известиса свим "округла" теорија за политични и друштвени живот- у опште за "практику". Ево како: по теорији г. др-а Гојковићачовек у ствари не йoclТtoju већ само нека машина која се креhе. Изовог основног правила истичу последице: не постоји ни правда итиче из самог живота.оди