[РУЖА ДР ВЛАДАНУ ЋОРЋЕВИЋУ][ПЈПоред она два случаја која изнесох у прошлом броју Владане,ја би био у стању да ти набројим још сијасет шта ми је ко противутебе наказивао, и шта ми сваки дан јошт какви честити људипротиву тебе доносе; али баш сада, кад знам да ће говити онимакои на тебе мрзе-и кои те тако мрзе да те очима не виде, баш тад,ја то нећу да чиним и другима да говим, већ хоћу изненади противутебе да престанем писати. Нећу да кажеш ни ти да те ја мрзим негоХОћУ да кажеш, да ја и према теби као моме непријатељу умембити великодушан.Ј а сам устао само због једног твог израза противу тебе, а незато што ја на тебе мрзим и ти си имао начина да се опереш, па даостанемо пријатељи, али си ти према мени устао као господарпрема робу. Мислио си, да ћу ја милити по прашини, али си сепреваријо. Ти си мислио да ћу ја марити што ћеш изнети некелажи мене и хтеде ме у досеткама изсмевати;ако анекдота јаПод оштрим сечивом закона о штампи обамро је у Београду"Радник", не навршивши ни пуну годину свога опстанка. 25закона о штампи истумачен јетако: даворни не само за форму него и за најсакривенију садр>кину самогасписа (uзузuмајуhu грдњу приватних лица), те су се они упутили дадрже у рукама цензорску брисаљку о свему што се тиче јавности изваничности, још пре него ли што дело прође кроз полицајскеруке. Такво туторство нити даје маха каквоме добром листу, да онпримамљивом садржином својом сакупи око себе много читалаца,те да може тако и више ваљаних радника око себе прикупити ииздржавати.пак ово туторство даје маха јавноме мњењу дасе оно може покренути из равнодушности своје, те да може његовимвластитим слободним утицајем да угине такав листправацсвој подесио није. још кад је према додатку к закону оштампи постало кажњиво и само просто казuвање .МLuuљења,Ру.жа, бр. 22, од 9. УЈ 1872.Твој вuлајеlПлuјаМuјаuло.друштвенимоте да се >киво спомиње нашени једна влада, ни београдска ни пештанска, не би нам усе сама нас~л:ешила у срца свога.А иступи два три (свега) човека, који су се некада пришуњали налибералну страну, без икаква унутрашња убеђења, или који суверовали и сувише обећањима власничким, ти иступи могли су
334 СВЕТОЗАРПРИЛОЗИнам дати довољно разлога да се с бичем у руци подигнемо противличних познаника својих - тим пре, што нам се и после 1868.године непрестано приписивала нека привидна заједница у раду. Идок још поводом тако замашних и изненадних догађаја 1868. годиненије се ни мало сталожило врење, те да се из њега пока)кечисто вино и комина, док јес једне стране назадњаштво употребљавалонајподлија сретства да крвавим убијством омрчи опозицијуИ либерализам - ево ти наше најмлађе браве, где се у истовреме и скоро реhи заједнички подижу са трубама и буздованима,и то не посебних него противусамога "либерализма", кликујуhи још у напред над "развалинама"његовим.Баш у покојно време ноhних "буџеносаца" у Београду појавилесу се биле и стреле "социјалнога демократизма". Било нас јекоји смо ни криви ни дужни нападани и посредно и непосредно. Ниједном једином речцом нисмо ми ове стреле повравали, - само смогледали како се општи непријатељи наши смеју ђаволскоме послу.Једини одговор, који је приличи о пријатељима слободе, био је тај:да се позову нападачи либерализма у Србији, да они сами покушајуоно што од других ишту. И ето сепојави "Радник". И несамо да му ни један истинито либералан човек у Србији није ни задлачицу на путу стајао, него је још бивши уредник "Србије" Каљедау сред узбуркане скупштинеоним што је Ћ. МијатовИћ из Новог Сада, дакле из "туђине", писаои како се "каје" што је његово мишљење у "Раднику" наштампано.И то је изишло у самом недру оне странке, која је била вољна дасваки корак личних познаника у слободњачкој народној странцинапише на рачун самоме "либерализму".Овај последњи појав мислимо да је довољан одговор на чланак"зближење начелних партија'', којим је изволе о "Радник", каоса неке висине, да одбаци руку која му је у "Младој Србадији"пружена била. Није нико тра)кио од "Радника" да га прими подМОћНО крило, НИТИ тражио од његових радника даку социјалних начела, него је писац ових редака у "Мл. Србадији"према својим личним разговорима држао да је доиста на све странеувидело се да наша и онако малена напредна снага не сме вишеда се растројава и залеhе свака честица на своју страну, него да јојје йре свега потребно да извојује себи земљuzuше за борбу својихосталих друштвених назора. У веку данашње јасне и стварне науке,и у народу, који није рођењем и успитањем подељен на разнеискључиве сталеже, ми смо држали и држимо да не МОЈ/се битиначелнuх разлика друштвених међу самосiiiалнuм и образоваНU.А1борцима народним. И да није присталица "социјалне демокрације"убеђен био по теорији да његови назори друштвени ваља да продруу живот путем најшире слобоgе, оно би га практика уверила,да без слободе не може ни да учини корака напред. А истинитипријатељ слобоgе не знамо како може бити противник слобоgно.АЛ-~a1.)aJ'.XJ. су до сада само напитање, али нисупотпуно и потребе и стање нашегцелокупног народа. То се осведочило по свима њиховим покушајима.Ни сама проста удруживања занатлијска, која су прошлегодине онако свечано одпочета ни сама та удружењанису у нас још могла да пронађу ону живу свезу која ће их одржатиуниусвојој, У образовању чисто "социјално-демократске странке" у Србији,није "Радник" среhнији био. Није прошло мало времена одкако је се из Београда уклонио, а нови уредник"Радника" штампа на челу тога листа изјаву како се он не сла)ке садакле у начеЛlUv(Д нити смо до сада тражили нитићемо од сада тражити. Али је ево неодољиву потребу й1акй1uке уизлазити уСаду, три пута на недељу (са годишњом ценом8 фор. или 100 гроша). "Једнакост" већ износи на среду два проодје један општи начелни, амени. У овоме дневном програму има већ ствари економних, којекао штодасе сељаку не може сва земља отуђити. А ко једном призна да упримени начела израђених у страноме свету може бити некихразличних путова, тај тим самим признаје да не само"апсурдум" него и може и ваља да буде пријатељске критике и