Markovic Svetozar Celokupna dela VII Narodna Knjiga 1987.pdf

102 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: vппотчињене парламентском надзору, опет је зато положај радникана тим фабрикама био много бољи од положаја оних радника, којеније заштиhавао парламенат. Врло је природно, што су радницисвакојаких индустријалних завода тражили ту исту заштиту парламента.Закону, који ограничава раднички дан, за последњи десетакгодина т.ј. до 1860 до 1870 били су подчињени сви заводибојадисања и бељења; затим завод где се израђују чарапе, тапети,пекарнице и многи други. Али веhина радника Велике Британскеи Ирске, а у том броју многобројно земљеделско становништвооба острова, несе благодетима тога човечног закона.треба још заборавити, да тај закон управо и позитивно ограничаварад женскиња и малолетних, а одраслима он помаже само посредно.Тамо где фабрикантима није нужан рад женскиња и малољетних,раднички дан за одрасле, не гледеhи на заштиту закона, нетраје 10 сах. Али има таких индустријалних завода, где је газдамамного пробитачније, да НОћУ не раде; него ли да им раде одраслемушкиње, је женскиње и малољетни могу извршити тај рад заврлоцену. У ТIНЛ се индустријалним заводима користе благодетимадесето-сахатног закона и одрасли радници.је у своме законодавству о радничком дану посљеl-HJ;иH\~.а у год.радника и напослетку УIlIтеђено осветлење фабрике за време дванајестогасата, то се велика цифра зафабриканте, коју он може поделити још и са радницима.* Али нажалост, примеру Долфиса мало њих сљедују.у неким кантонима у Швајцарској раденички дан траје вишеод петнајест сахати на дан. Циришки лимари у фебруару 1867 год.захтевали су да рад њихов траје и лети и зими по 13 сах. т. ј. од 6сах. изјутра до 8 у вече. Кад видоше, да госе неће да испуне њиховозахтевање, одказаше рад. Неколико се недеља проду)кавала борбагосе уступише сутако исто захтевали су, да се раднички дан умали на један сахат изпонижења наднице, али нису имали успеха. Даљи покрети радникау Швајцарској имају за цељ више повишење наднице него ли умалењерадничког дана. Изузетак је само кантон Гларус, где је сваопштина на свечаној скупштини решила, да се ограничи радничкидан.На том скупу 22-га Маја 1864. год. казано је било, измеђуосталога и ово: Установафабриканти-успе­како благодетнабила фебруарска револуција, па да се оствари закон о дванајестосвомеинглискоме орикапиталистепођоше још даље од законодавстваи сведоше раднички дан у својим фабрикама на једанатимкапиталистима особито је знатанје уверио тога фабриканта, да од умалења раденичког дана нестрадајуни сами фабриканти. Умалив раднички дан на један сахат,са дванајест на једанајест, Долфис је нашао, за 14 дана опита, да нањегових 600 разбоја није израђено ни мало мање, него пређе, већна против много више, а имено: производња муселина увећала сена 1 2/3 процента, а коленкора на 4 1/2 процента. То увеличањепродукта одговара прибавци још 37 разбоја (10 за муселин, 27 заколенкора). Кад се разбије вредност тих разбоја, који се уштеђују,а тако исто где би они били намештени, плата сувишнихтоако те две класе друштвабуду у раздору једна према другој; не, ако се обе класе знају дањих општи да нанешен, класи:;: Uпsеге Jage 1866, 7 Hcft 8 Вапdеs 480.