Markovic Svetozar Celokupna dela VII Narodna Knjiga 1987.pdf

132 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, УПзвати "сувишак" од производње, јер се он откида од најпречихнародних потреба) преобраhа у свилу и кадифу, у златне украсе ифине "меблове", у шампањере и разне ђаконије - једном речи упредмете за господско живљење у Србији. Ја немам за сада цифарапри руци да израчунам колико је Србија дала за непотребнепредмете бар од 20 год. на овамо, али да узмемо најмању цифру --­да узмемо да је трошила само 2 мил. гр. годишље. Шта би било даје Србија од 20 Г.од. на овамо употребљавала ту суму на то даувелича и усаврши народну производњу? Да је с тим новцимау гранама производље (са 2мил. може се набавити 160 људи по 500 тал.) или да је на општинскојземљи са општинском снагом отпочела да ради земљу сасавршенијим алатима, као што предлагаше један брат у чланцима"Карановачке потребе" у "Раднику" од прошле године,69 или да јеједан део тих средстава потрошен на то, да се употреби нашаводена снага и да се йоguгну KOg нас најйошребнuје гране инgYClYlpuje?У опште да се сваке године употребљавало 2 мил. гр.којису трошени на луксузне предмете, на увеличаваље народнепроизводње. Да узмемо да код нас главнина одиста уложена у некокорисно предузеhе, доноси годишње само 50/0 чиста добитка.* Дарачунамо какав би капитал имала Србија, да је као обичан каулагаласваке године 2 гр. Усамо тиме што смо предмете раскоши у Србији и штосмо претпоставили да би се народна главнина уштеђена на овајначин и паметно уйошребљена, могла увеhавати у сваком корисномпредузеhу са 50/0.Али да ли је то једини луксус што га мали сиромашни народсноси од толико година? Никако. То је само мали део луксуса.у Србији има врло много људи, који с економског гледиштане йроuзвоgе, већ врше разне друге послове (корисне или некорисне,то нас се овде не као што су н. чиновници,трговци заједно с њиовим момцима, све слуге и слушкиње, којисамо врше личну службу господе и господара и Т.д. Сви ови људиживе и троше, и то већином живе много боље и троше многовише, но они људи који производе материјалне предмете и који сеу економици зову Йроuзвоgнu. Они чине неке "услуге" (као штовеле економисте) и за те услуге добијају у своју власт један деопроизвода општег народног рада. Нама није овде потребно даговоримо да ли су те услуге важне и колико су ва)кне, тек то једа је за што год маље буде овакихчланова, који сами не производе већ живе од својих услуга. Рецимо'год.133свимаса гледишта економског једноми смо набављалиалате, подизали зграде за индустрију, регулисали реке,удобравали земљу - једном увећавали народнуглавнину угод.смо* ч ист добитак (зна сваки трговац) значи добитак преко свију трошкова, н. пр_ кадсе уложи у радњу 100 дук. ц. да се по одбитку свију трошкова: као плаћање КИрИЈе, из·Г\ржавање радника и т. д. добије за годину 105 дук., онда та раГ\ња доноси 5 % чиста добитка.** Ово се раЧУf!а познатим алгебраичним начином по формули:исто, само ако произвоi)ачки део народа буде производио оноликоисто, коликосада, да су овису на овакав начин20 год. осетилигрижу савести што живе сасвим беспосличарски, па се решили дадада служе задаљу производљу, и тако раде и производе у течају 20 година.да сваки од љих производи само 100 тал. ГОДИТJlње.није млого, јер су то све одрасле мушке главе.) На тај начин њих10.000 годишње по један мил. тал. а производилини по паре. Издр)каваље они већ имају, јер као што смо реклинарод им и онако даје издржавање, кад ништа не производе. Цеомилијон они могу да употребе као главнину за даљу производњу.