56 СВЕТОЗАРвисоко уздигнута над свима партијама. Досљедно томе ваљало бида она не захтева НШ{{ll{[lО политичан облик српске државе, веn даостави свакоме на вољу нека препоручује народу кака му драгополитична начела. Али од првог тренуткаСрбадија" увиделапартија, којој је главна цељ била "борба за народност".52 Зближ.ењедаклеСШv10 ваљаједног заједн:ичког органа.би доказала овостворила је по својој вољи57другихда се његова начела управо тичу нашегдруштвеног стаља, па шта више даколико се ти·ченису противна ни нашем поначастт.Д.Ј е л те то би било само детиљасто задиркивање? ми такоу ово време врло јеваља дакле да су најпре на чисто шта оће свака од њих да постигнеи шта :/келе другествар: хтео неки програм али га падошао на оно земљиште на коме је стојала "Србија" и у општекакве установе препоручују народу под заставом "народности".се и установе као просвета, штампа, слободнаопштинска и лична или државна независност. Дакле сваки
58 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, УПонај који се бори по називу за "народност" у ствари се бори даствори неки друш?вени и политички склоп. Ми смо дакле простоузели оно што Је главно у питању народности, или управо: шiПо усеби већ cagpJICll решење йий1ања нароgносiПu. Овако сватајућина чело народности, ми смо доказивали да нема узрока противностиизмеђу српског народа и других народа у Угарској и да свамржња између раса долази отуда, што се питање народности нијеизнело у йравом наЙреgњачко./vi облuку. Кад би се овако ставилопитање народности у Аустро-Угарској и кад би се на Z1tO./vle раguло. да питање уAyC'~po- УгаРСКОЈ неби постојало, као год што не постоји ни уШваЈцаРСКОЈ ни У Америци. Ми дакле нисмо били противни јуначкимборцима народним за то, што се они боре за народност,већ .за lТio II У [јl0ЛUКО само, у колико је та борба била вођена налаЈКl-lO./vt основу и ./vю2ла йослу.НCLUlШ назаgњачкuм й1еЈlсњама.у управо је борба за ОПllIТИНскуИАли вели "Мл. Србадија", "Радник" је увидео "да борба заокружну слободу". "Радник" то није увидео онде где то непостоји, а o~дe где је борба за народност са таквом те:ж:њом ту јеНИЈе никада Hll ЙревuDrю. то се може засрпску народну странку у Угарској, али не с тога, што се већ уна челу садржи .ц. већ с тога,Крајини, ако само могу. Па зашто не раде народњаци оно што је засрпско једниство и осигурање српске народности најпрече? Незнамокакве би разлоге они могли навести против тога, али мимислимо да је главни разлог: њиова политична начела, која ће сепо њиовом сватању пре остварити у оделитој српској држави но уАустро- Угарској монархији. Барем српска народна странка уУгарској кад год су њена политична начела долазила у судар саначелима, која су владала у Србији, волела је да жртвује потпору,коју би могла имати у Србији у својој борби за народност и дастане две владе, сеодрече опозиције према српској влади. А то није доследно за пар-тију, којој је начело народности више свега. У томе су Хрвати иЧеси доследнији што жртвују сва напредњачка начела.Питање о народности код нас је дакле само питање о условимаза слободни развитак личности. Кад је то постигнуто, онда јерешено питање о народности. Сад је само питање практике: који јепут најпречи да се задобију први услови за слободан разитак личности.Н. пр. у Аустро-Угарској у данашњим околностима: да ли јепрактичније борити се за једниство државно и унутарње реформеили раскомадати ту државу, па у оделитим ,државама, које се наместо ње подигну, продужити борбу за унутарње реформе? Наово питање може се различито одговорити практичног гленепадратора аустријског". Нема сумње да би његово императорско величанствооберучке дочепало овакав мастан залогај, па би седа се устопи и оно малокао год што би и њима дозволио да прогутају Србе у Босни иначела "Радникових" и начела либералненпо у наПЈем гледишту на српско ослобођењеоткрива неку измену "првобитног" програма "Радниковог".до казао у своме да он оће да иде"слободом до јединства", али је у самом програму тачно разјаш-