iu_ARTUM1_2015-07

ituala sređivanja ljubavnice Luja XV. Scene kojeprikazuju ljubavnice francuskih kraljeva u trenutcimatoalete predstavljaju taradiciju umetnosti i vizuelnekulture u Francuskoj kroz vekove. To su najčešćebile erotizovane scene koje su na vrlo senzualannačin prikazivale lepe žene u trenutku ulepšavanja.Na ovom portretu se, međutim, nije potenciralonaglašavanje erotizacije i lascivnosti položaja tela.Umetnik bira specifičan momenat nanošenja ruža nausne. Madam de Pompadur je prikazana kako sediispred ogledala na stolici žuto-oker tonova, držećiglavu usmerenu prema posmatraču u amfasu. Iakosu njene oči usmerene u pravcu posmatrača, sampogled se pruža „izvan“ platna i kao da izlazi iz slike.Prostor oko figure je minimalistički, jednostavan i upotpunosti sveden na jedan koloristički ton. Dinamikuprostora daje artificijalna svetlost oko metrese kojaobasjava prostor oko njenog tela. Levom rukom, kojaje podignuta, delikatnim pokretom nanosi boju nausne. Drugom rukom drži sam karmin. Na stočićuispred nje se vidi asortiman sitnog cveća žute, rozei plave boje, slične plavoj boji cvetne dekoracije unjenoj kosi. Sa desne strane slike nalazi se ogledalokraj koga su smeštene pudrijera sa pufnom irazbacane plave mašne. Madam de Pomadur jepredstavljena kako nosi négligé du matin (jutarnjuhaljinu) koja je vezana sa rozom mašnom okonjenog vrata i otvorom koji otkriva lepu i negovanukožu dekoltea. Ona je tokom svojih rituala jutarnjetoalete često nosila ovakav tip haljina, što ukazujena javni kartakter ove predstave (Hyde 2006: 453).Haljina je sašivena od bogatog materijala sa čipkomu kombinaciji sa rozim mašnama. Posebno važno ukontekstu ovog rada je narukvica koja je prikazanana desnom članku, u vidu bogato dekorisane kamejeu kojoj je ugraviran lik kralja, Luja XV.Odabir scene jutarnje toalete za predstavljanjeMadam de Pompadur ima dublje značenje kadase smesti u istorijski kontekst i životne okolnostiportretisane. Kao što je i naglašeno, ovakav tippredstava nije bio novina i uveliko je bio poznat ufrancuskom slikarstvu, naročito u periodu francuskerenesanse i čuvene Fontamblo škole. U sedamnaestomveku, periodu kada u Versaju dolazi do teatralizacijedvorske kulture, scene toalete su postale posebanritual namenjen odabranoj publici. Nakon ustajanja,žene su se pirpremale za svoju toaletu nanosećišminku i češljajući kosu. U prostoru budoara, one susedele isped stočića za šminkanje, dok je publika bilaispred njh. Budoar je tradicionalno bio ženski prostornamenjen ritualu sređivanja, uživanja i koektiranja sapublikom. 3 Ovim performansima se naglašavala moćzavođenja žene. 4 Madam de Pompadur, kao ženakoja je uvela mnogenovine u francuskodruštvo, izdigla je prostorbudoara na jedan višinivo, pretvorivši ga umesto gde su se vodiliozbiljni razgovori.Odabrani krug posetiocabi oko jedan sat ušaou njen budoar i tada biotpočeli razgovori natemu politke i socijalnihproblema. Kao oficijalnaljubavnica Kralja, imalaje tu čast da ritualinjenih toaleta okupljajuinstančanu publikuširokog spektra koja jeobuhvatala dvorjane,književnike, filozofe iostale ugledne članoveosamnaestovekovnogfrancuskog društva.Prisustvovanje ovakvomdogađau postalo je krucijalno za sve one koji suželeli da učvrste svoju poziciju na dvoru. Madamde Pompadur je bila ta koja je svoje dnevne ritauletolaete izdiglna na viši intelektualni nivo, te je iztog razloga svaki pokušaj trivijalizacije i erotizacijeovakve scene u njenom kontekstu nemoguć (Lajer-Burcharth 2001: 71).Ne postoji nijedna pouzdana informacija oporudžbini ovog portreta. Jedna od predpostavki jeda ga je naručila Madam de Pompadur lično, 1750.godine za svog brata. Zna se da je portret zatečennakon njegove smrti kao deo svojine u Versaju,1781. godine, ali se pouzdano ne zna gde je pretoga portret bio smešten. Predpostalvlja se da jebio namenjen najužem krugu ljudi oko Madamde Pompadur i njenog brata, s obzirom da nikadanije bio izložen u Salonu. Ovalni oblik, koji danasportret ima, nije bio originalan. Na osnovu ispitivanjaplatna uvidelo se kako je originalno platno biločetvorougaono, te da se produživalo sa donje strane itek na kraju dobio finalni, ovalni oblik, koji ima danas(Hyde, Melissa 2006: 108). Još jedno pitanje koje seu nauci nameće jeste koliki je bio uticaj Madam dePompadur u kreiranju i idejnom oblikovanju ovogportreta. Ono što se može pretpostaviti na osnovunjenog delovanja i angažovanja u umetnosti jeste daje ona imala ogorman uticaj na idejno osmišljavanjeprograma.slika 2:Fransoa Buše, ToaletaMadam de Pompadur,1758, Fog kolekcija,detalj kameje Kraljahttp://www.harvardartmuseums.org/art/30356116