iu_ARTUM1_2015-07

Natalija STOKANOVIĆAna KNEŽEVIĆKad zemljište i grad postanu tržišni resursRazgovor sa arhitektrom Bojanom KovačevićemSvakodnevno susretanje sa temom projektaBeograd na vodi u medijima i prostoru samog grada,ali pre svega izmene u arhitekturi i urbanizmu do kojihbi dovelo potencijalno ostvarenje projekta, povodje za razgovor sa arhitektom Bojanom Kovačevićem23. marta 2015. godine i njegovo objavljivanje ustručnom časopisu studenata istorije umetnosti.Gospodin Kovačević diplomirao je i magistrirao naArhitektonskom fakultetu u Beogradu kod profesoraMilana Lojanice. Od 2002. do 2009. godine bio jedirektor Muzeja grada Beograda, u kome je kaourednik objavio 36 knjiga. Pisac je monografije“Arhitektura zgrade Generalštaba”. Dobitnik jeGodišnjih nagrada za 2001. i 2013. Sekcije za teoriju,kritiku i istoriju umetnosti. Zajedno sa arhitektomAdolfom Štilerom, koautor je izložbi u Beču Beograd- momenti arhitekture (2011), Arhitektura CrneGore (2013) i Srbija-grad kao regionalni kontekst zaarhitekturu (2015). Trenutni je kandidat za funkcijupredsednika Akademije arhitekture Srbije.Urbanistički planovi, a posebno Generalniurbanistički plan, kako razumemo, rešava generalnustrategiju razvoja grada kao građeviskog područja,plan razvoja sistema saobaćaja, energetike,vodoprivredne infrastrukture. Na čemu se zasnivajuizmene Generalnog urbanističkog plana? Ako sudefinisani privredni i razvojni potenicjali, da li je rečarhitekata poslednja?Reč arhitekata i urbanista nije poslednja,zapravo skoro nikad nije poslednja, pogotovo uokolnostima kada smo se vratili iz vremena tzv.socijalističkog ili direktivnog, direkcionog planiranjau neku vrstu tržišne ekonomije gde su i prostor izemljište tržišni resurs. Naravno, sa ograničenjima i sanekim artikulacijama, a ne divlje. A što se tiče izmenaGUP-a, ovih koje su nedavno bile, one su, zapravo, pomom dubokom uverenju, izraz ekonomskog očaja uovoj zemlji i da bi se kako god privukli investitori danešto zidaju ili da plate zemljište, ili da zaposle ljude.Tada se vrši ono što se zove deregulacija, odnosnosmanjenje propisa, zakonskih odredbi, što u nekimslučajevima ima smisla, ali plašim se da sad ovo baši nema previše smisla. Dodao bih još da postoje idelovi Beograda koji nisu građevinsko područje,a koji učestvuju u ukupnom planiranju, naravnoi osmišljavanju strategije, jer znate da su npr. iLazarevac i Mladenovac beogradske opštine, nisucentralne, ali jesu.Beograd se ubrzano razvija i menja se vizura grada.Kakva je trenutna strategija izgradnje?Strategije izgradnje nema zato što je prostorgrada i gradsko građevinsko zemljište zapravodovedeno u situaciju da se njim raspolaže isključivokao resursom za investiranje, ne bi li se gradska kasanečim punila. A svedoci smo izjave gradonačelnikaSiniše Malog, od pre nekoliko dana, da Beograd, eto,samo što nije bankrotirao, ali se bori, što je vrlo jasanpokazatelj o čemu se tu radi.Da li biste nam, kao studentima istorije umetnosti,ukratko predstavili ideju Varoši na vodi, njenu genezui razvoj do trenutnog projekta Beograd na vodi?Arhitekta BojanKovačević, fotografijaSanje OpseniceDa damo jednu napomenu, pre svega. Imenaovih projekata su, generalno, vrlo šuplja priča.Hoću da kažem da se tu vrti nekoliko reči. Grad navodi, to je ono što je Beko radio. Ovo je Beograd na75