iu_ARTUM1_2015-07

i kako biste Vi uporedili arhitekturu ’starih’ i ’novih’stambenih kula?Što se tiče ove dve nove kuće, da vas utešim,bivši gradski arhiteta Đorđe Bobić, moj prijatelj, pitaome sms porukom: ,,Je l’ ti možeš da identifikuješ gdesu one dve kule?” Mislim, kad on, čovek sa velikimiskustvom, nije uspeo odmah da ustanovi gde su,možete misliti… Ali to je sve ta priča i dogovor saAlabarom da oni stalno menjaju, da im niko ne kaže -ima li kraja? U starijim verzijama, a koje su mislim bileveć iz saradnje s Emiratima, šoping-mol uopšte nijebio na onom mestu pored Gazele, nego je bio bližekuli, u sredini.Master plan je neko ukupno viđenje togprostora, kao neko generalno rešenje. Iz dosadašnjeprakse mi vidimo da se taj master plan menja stalno.To što su se sada promenile okolnosti u odnosuna to šta je ko rekao, ima i neke dobre strane. Ustarom sistemu planiranja kad država stane iza nekeodluke, često nema ni jednog investitora koji bi biozainteresovan za ono što je planirano. Mene je prepetnaestak godina nazvao prijatelj i zamolio meda zajedno odemo u Direkciju za zemljište. Trebaloje da za Societe Generale banku pronadje lokacijuza poslovnu zgradu od oko 2.500 m2. Na izrečenutemu ponuđeno nam je u Blokovima 61-64 lokacijaza gradnju 12.000 m2. Šta hoću da kažem? Kada jetaj stari socijalistički sistem planiranja bio, onda sezakucaju kapaciteti i nema mnogo mrdanja zavisnood toga šta nekome stvarno treba. Ako meni zgradaod osam spratova završava posao, a neko mi nudilokaciju za šesnaestospratnicu, šta ja da radim? Hoćuda kažem da i tu vrstu pomeranja u urbanizmu trebarazumeti. Sa druge strane, kad vi imate kulu kao ovuza Beograd na vodi, to već ne liči ni na šta. Ja mislimda su Beograđani već shvatili da u Beogradu na vodi,kako to sad ide, ništa nije definitivno. I ni za šta očitone možete da se uhvatite. Juče je objavljen podatak daće šoping-mol umesto 250.000 m2 imati 150.000m2.I niko ne objašnjava tu promenu. Odakle sad to? Koje to odlučio? Da li je neko sagledao neki problem parekao: ,,Ovo je mnogo veliko, ovde ne možemo daobezbedimo pristup saobraćajnicama, dajte manje”.Ili je to recimo kupovina vremena pošto su videli dase naširoko digla javnost protiv Beograda na vodi?Tako da je master plan nešto gde je sagledana celinapriče i da sada svaka pojedinačna parcela ili blok, uskladu sa glavnim određenjima iz master plana, ide udalju proceduru, da se izdaju dozvole, da se zida, itd.Da li na osnovu master plana može da se napraviinfrastrukturno rešenje? Jer ukoliko je kula u početkuzalazila u vodu, sada kada su je pomerili na kopno,moralo je da se promeni infrastrukturno rešenje kojesu pre toga osmislili?Pa naravno da je tako. Ali je problem u tomešto javno nikoga nije sramota što su u situaciji dato moraju da promene. Uzgred budi rečeno, u celojproblematici, postoji još jedna loša stvar. A to je što seengleski pojmovi, odnosno pojmovi iz nekog drugogstručnog jezika, ubacuju u našu javnost potpuno bezideje da neko nekome objasni o čemu se tu radi. Vionda imate gradonačelnika Sinišu Malog koji kaže naTV, u snimku iz Kana: ,,Mi čekamo dizajn hotela s petzvezdica.” To u Srbiji ne znači ništa. A na engleskommože da znači i idejno rešenje hotela, može da značiizvođački projekat, može da znači obličje hotela,može da znači izgled hotela itd. Hoću da kažem dajedna od stvari koja proizvodi tu glupavu atmosferuu kojoj se nalazimo jeste upravo korišćenje terminakao što je master plan. Jer sad svi dobro znamoengleski da imamo ideju šta bi trebalo da znači, ali,s druge strane, problem je u tome što je izrađenprostorni plan prostora posebne namene gde sedirektno izdaju građevinske dozvole, što je na nivouRodnija i Dela iz čuvene serije, takva vrsta pravnei državne (ne)ozbiljnosti. A koliko je master planmaster plan kazaću vam vrlo jednostavno. A recimoovo umanjenje ovog šoping mola je kao ceo jedanod dva najveća postojeća tržna centra u Beogradu.Onda zaključite koliko je to menjanje stvari od danasdo sutra. Niste bili tu za vikend, u ponedeljak zatičeteneke nove podatke. Potpuno neozbiljno.Nedavno je u medijima objavljeno da arhitektismatraju da bi bolje bilo napraviti park umestoBeograda na vodi. Šta Vi mislite o tome i kako bi tajpark izgledao?Kako bi park izgledao, to je sada pitanje. Problemje u tome što se ne vidi uopšte na maketi, niti urešenju kakav jeste karakter javnog prostora obale.Da li tamo sme da se prođe, da se priđe, bilo šta da seuradi, ili je to rezervisano za vlasnike zgrada na obali,apartmana, hotel? Kada smo imali sastanke na kojimaje i park iznet kao predlog, moram da kažem da sambio suzdržan da se to plasira u javnost bez detaljnogrešenja, jer je sve ovo pravljeno kao ekonomskiprojekat, a park ne donosi nikakve pare. I što se menetiče, nek bude park, ali onda mora silna dodatna pričada se plasira u vezi s idejom da se izgradi park, a neda sad očekujemo da će neko reći: ,,Jao jeste, pa bašnam treba park.” Previše je naivno. Da ne govorim otome da je i park investicija, i uređenje parka košta.Tu postoji međuvarijanta koja je pametna i za kojusam se ja zalagao, koja je viđena u svetu, a to je da82