iu_ARTUM1_2015-07

slika 3:Žan Frederik Šal,Portret Voljenog,1783, Ulje na platnu,Privatna kolekcijaiz rada : Lajer-Burcharth, Ewa.“Pompadour’sTouch: Differencein Representation.”Representations, Vol.73, No. 1, 2001Pompadur je bila svesna da iako postojeljudi na Versaju koji su je cenili i poštovali, postojei oni koji joj nikada nisu oprostili buržoaskoporeklo. Predstavljajući je u trenutku šminkanja,Buše ne samo da da predstavlja trenutak njenogsređivanja, već simbolično predstavlja uspostavljanjedvorskog identiteta. Samo nanošenje karmina je uosamanestom veku bilo prepoznato kao deo dvorsketradicije. Čak i Čarl Nikolas u svom delu kaže kakoje ruž ništa manje od oznake za nivo i bogatstvo ikako od devojke najnižeg društvenog statusa moženapraviti dvorsku damu. Interesantno je da se bira baštaj momenat gde je naglašeno stavljanje ruža, što jedo tada bilo neuobičajeno u predstavama ovog tipa. 5Takvo razmišljanje predstavlja osnovu za povezivanjeovog portreta sa uspostavljanjem identitetadvorske dame. Time se pravi paralela „šminkanja“sa uspostavljanjem ne samo personalnog, već isocijalnog, odnosno dvorskog identiteta. Iako činsređivanja, odnosno toalete jeste u neku ruku javniperformans, Buše ga predstavlja tako sam čin gubijavni karakter. Ulaskom u najuži prostor oko Madamde Popadur, Buše stvara piktoralnu atmosfera tihogi intimnog protora čime izbacuje teatralni karakterscene i daje joj jednu dublju i promišljenu notu, kojaje uočljiva i u ostalim njenim portretima.Uloga Madam de Pompaduru stvaranju sopstvenih portretaPortreti Madam de Pompadr predstavljajunajraskošnije primere „intelektualnih portreta“koji su nastali u Francuskoj od 1730. pa sve dokraja veka. Naslikani od strane najistaknutjihosmanestovekovnih slikara, nažalost su bilizanemareni u nauci istorije umetnosti (Goodman2008: 82). Na to su uticale predrasude vezane zafrancusko društvo osamnaestog veka koje je akcenatživljenja stavljalo na provod, uživanje i „raskalašnost“ali i veselog, po mnogima neozbiljnog, kolorita koji jedominirao na slikama iz ovog perioda. Iz tog razlogaje celokupno nasleđe vizuelne umetnosti rokokoadugo bila zapostalvjeno u nauci i smatrano manjeozbiljnim i intelektualnim. Od kraja dvadesetogveka, pa do danas su se stvari u nauci promile takoda su portreti iz ovog perioda dobili svoje novočitanje koje je pokazalo da su oni u svakom smislusloženi, odnosno da predstavljaju produkt ozbiljnihrazmišljanja i promišljanja. Ovo se posebno odnosina portrete Madam de Pompadur koja je bilapravi primer osamnaestovekovne intelektualke uFracnuskoj. Njeno obrazovanje je bilo kvalitetno.Završila je najbolje škole koje su žene tih godinamogle da završe. Iako su žene u to vreme dobijaleznatno nekvalitetnije obrazovanja od muškaraca,Žan Antoan Posaon je bila dobro upućena uumetnost, lepo ponašanje, crtanje, pevanje, dobro jepoznavala istoriju i religiju... Njena zainteresovanostza edukaciju i ozbiljne teme se da videti i na osnovusačuvanih podataka o njenoj ličnoj biblioteci, ali i naportretima, gde su često kapitalna i vrlo značajnadela francuske literature zauzimala posebno mesto.Često je na portretima bila predstavljena u trenutkučitanja, ili kraj knjiga. Imala je instančan ukus italenat za muziku. I pre dolaska na Versaj je pohađalačasove sviranja i na taj način izgrađivala sebe kaoelegantnu i gracioznu osobu. Sviranju je pridružilai dva druga talenta-pevanje i igranje (Ibid, 38-49).Pored knjiga, često su se na njenim portretimaprikazivali i instrumenti koji su ukazivali na njenumuzičku obrazovanost. U radu Pompadour’s Touch:Difference in Representation, dr Eva Lajer Burkhartgovori o uticaju Madam de Pompadur na vizuelnouobločavanje sopstvenih portreta, odnosno njenuangažovanosti i uključenost u proces osmišljavanjaprograma. Jasna zamisao onoga šta je želela da vidina svojim portretima, omogućila joj je da tačnoodredi šta će i kako biti predstavljeno.17