iu_ARTUM1_2015-07

estetika. Iako neosporivo moćna i važna, ekranskaestetika ne može da se nosi sa silovitošću filmskogduha. Ta sposobnost filma da nadahne, da inspiriše,da tera na razmišljanja, da se poigrava sa emocijama,to je ono što film čini onim što jeste. Taj duh je tolikosnažan i neodoljiv da se ne može porediti ni sa jednimdrugim aspektom filma i upravo se tu nalazi najvećaumetnička vrednost kinematografije. Moć Božijeggrada, Apokalipse danas, Šindlerove liste,VelikogDiktatora, Donija Darka, Carstva Sunca, Gandija, BenaHura (Schneider 2008: 365, 652, 686, 825, 910) itd. nenalazi se u vizuelnom aspektu ovih filmova – iakose mora priznati da se ovde radi o zaista prelepimdelima – već u njihovim zapletima, likovima i narativu.Ovo su filmovi koji ostaju duboko u našoj podsvestidugo nakon njihovog kraja, a vrlo često ih nikada ine zaboravimo. Njihove priče ne ostavljaju nikogaravnodušnim i imaju sposobnost da masovno utičuna naša razmišljanja, stavove i principe. Logično, ovone važi za sve filmove, ali sa sigurnošću možemokazati da scenariji Langovih i Leonovih, ili dela braćeKoen, ili Hičkokovi i Kjubrikovi radovi mogu ponosnoda stoje rame uz rame sa najboljim i najuticajnijimpričama ikada napisanim. Ova sposobnost uticanjana ljudsku psihu je zasigurno najvredniji aspekt filmajer je upravo to ispunjenje cilja svake umetnosti –da utiče na duh i usmerava našu svest. Dešavanjapredstavljena na platnu mogu biti toliko snažna dasu u stanju bukvalno promeniti živote gledalaca. Toje apsolutni vrhunac filmske umetnosti.Film možemo gledati i kao produkt primenjeneumetnosti tj. kao delo umetničkog zanata. Odscenografija Melijesovog Puta na Mesec, prekosjajnih maski urađenih za potrebe Osmog putnika, pasve do neograničenosti specijalnih efekata filmovanovijih generacija, neosporivo je da su mnogi izrazitotalentovani stvaraoci radili u ovom kreativnomsvetu. Vrlo nadarene zanatlije su zarađivale za životpravljenjem elemenata koji bi postajali stvarni tekna ekranu u trenutku kada bi oživeli. Ipak, delujekao da je vreme delimično savladalo ovaj deokinematografije. Sa razvojom tehnologije potrebaza praktičnim specijalnim efektima prestaje dabude toliko neophodna. Kompjuterski stručnjacisu u stanju da za znatno manje novca i vremena odzanatlija naprave one delove filma koji ne postojeu stvarnosti. Ovo nije dobra stvar. Iako ne poričemsposobnost da se kompjuterska animacjia itekakomože iskoristiti u filmskoj proizvodnji, deluje mi kaoda je neophodna nekakva umerenost, potrebno jeuravnotežiti odnos između animiranog i načinjenog ,kako film ne bi izgubio deo ljudskosti koji ga prati odsamog početka. Ovaj odnos praktičnog i animiranogmora naći nekakav balans kako igrani film ne biizgubio neprocenjiv deo svog identiteta. Izuzetak,naravno, predstavljaju kompletno animirani i crtanifilmovi koji su žanr i umetnost za sebe – jasni primerisu Diznijevi filmovi, kao i nekoliko istočnih animiranihradova kao što je Mijazakijev Začarani grad, ili čuvenifrancuski Les Triplettes de Belleville.Kao što arhitektura ima malter, slikarstvo bojea skulptura mermer, i film ima svoje karakterističneforme. Montaža, zvuk, kadrovi, scenografije, glumciitd. – to su sve izražajne forme kojima se film popotrebi služi. Još od vremena Ejzenštajna (Ažel1971: 89), montaža se smatra umetničkim srcemfilma. Kada bi pokušali da izbacimo montažu iz ovejednačine, rezultat bi bio krajnje užasavajuć. Filmbez montaže je nekompletan i nezamisljiv. Ovajelement, sem što se smatra umetničkom suštinomfilma, služi i kao neophodan spoj vizuelnih i zvučnihsegmenata. Montaža čini jedinstvo filmske slike, onaje osnovno izražajno sredstvo za preobražavanjestvarnosti. Bez nje nema kinematografske estetike,a bez montažnog smisla gubi se duh dela o komesmo malopre govorili. Izuzetno interesantanelement filma je zvuk. Pored muzike koja se nanjega u potpunosti oslanja, zvuk je bio korišćeni za potrebe drugih umetnosti, ukombinovan saslikarskim izložbama ili arhitektonskim ambijentom.Ipak, zvuk je najprirodnije povezan sa filmom kaoizražajnim sredstvom. Dodavanjem sinhronizovanogzvuka slici nije delovalo kao da je kinematografijanadograđena već je više ostavljen utisak da je tobio samo deo slagalice koji je nedostajao. Zvuk iKadar iz filma Modernavremena (Čarli Čaplin,Modern Times, 1936.godina)68