iu_ARTUM1_2015-07

Slaviju je raspisano, stalno nešto ponovo, pa ponovo.Sad je ovaj konkurs za Trg Republike, Terazije, ja višestvarno ne znam čemu to više služi. Čak bih rekao daje taj konkurs raspisan da se time malo zamažu očiBeograđanima oko Beograda na vodi i nisam ja jedinikoji na to pomišlja, ima puno ljudi s istom procenom.Koja je pozicija institucija kulture i stručnih institucijau Srbiji? Kakvi su njihov uticaj i mogućnosti? Koje suprepreke sa kojim se ove institucije suočavaju i kakoplanirate da ih rešite vodeći ih?Tvrdim da u našim institucijama kulturerade mnogi ljudi koji primaju plate, ali lično nemajunikakve veze s kulturom. Kao pojedinci. A zaposleni sui treba da vode računa o Beogradu. Institucije kulturekod nas, i moram da naglasim - posebno institucijezaštite kulturnog nasleđa, su, po mom dubokomuverenju, a imao sam prilike neposredno da se sa timrvem, u teškoj dubiozi i krizi. Pretvorile su se u jedanokoštali sistem koji stalno ima neka opravdanja zaštonešto nije urađeno. Moram da priznam da u mnogimsituacijama nekada ranije nije bilo dovoljno para,ali isto tako znam da je za sedam godina koliko samvodio Muzej grada Beograda, u dve ili možda tri Muzej,,uspeo’’ da realizuje 100% svog budžeta. Mi nismouspeli da potrošimo namenjene nam pare jer su namtempo i ritam rada, ideja i efikasnosti daleko od biločega što sa savremenom Evropom ima veze. Moramda kažem još jednu stvar koja se odnosi na Beograd navodi negde izokola, odnosno u povratnoj verziji. Vrločesto mi svoju kulturu i istoriju tretiramo anegdotski.Kad pitate za neki precizan izvor odjednom ga nema!Pa rekao je neko, ispričao je ovaj, kazala baba. Drugamoment je da kada gledamo sopstvenu istorijui istoriju uopšte, stalno nešto iskrsava ganutljivo,srceparajuće. Kada dođete u situaciju da kažete da jeBeograd u poslednjih 185 godina eminentno srpskigrad, odjednom vas svi gledaju kao protivnika. Zatošto im ne pada na pamet da se pitaju da li je to takoili nije tako.Osim aktuelnog pitanja Beograda na vodi, koje sujoš trenutne Vaše stručne aktivnosti i aktivnostiAkademije arhitekture Srbije?U Beču je do 2. aprila otvorena izložbaarhitekture Srbije. Izložbu smo radili arhitekta AdolfŠtiler i ja kao kustosi. Ta izložba bi trebalo da dođei u Novi Sad, Niš, Užice i Beograd, možda još negde,najverovatnije u toku ove jeseni.A što se tiče Akademije arhitekture Srbije, ona je krozdelatnost svojih članova zapravo i otpočela celu pričuo Beogradu na vodi u javnosti. Trećeg maja prošlegodine izašao je moj tekst u subotnjem dodatkuPolitike, a u subotu pre toga, 26. aprila, je objavljentekst Slobodana Giše Bogunovića na istu temu, ondaje dva dana posle mog teksta izašao veliki intervjuBranka Bojovića pod, u tom trenutku neverovatnimnaslovom, Grad nije prostitutka da nudi svoje usluge,što je delovalo šokantno na mnoge ljude. Moram dakažem svaka čast za Politiku koja je objavila sve tetesktove, jer u drugim medijima, pa ni danas, skoropa da nema ništa o Beogradu na vodi, osim nekihpromotivnih priča, kako smo to već rekli da je novakula adekvatnija, i tih brojnih praznih stvari.U međuvremenu smo kao Akademija arhitektureSrbije seli pa smo pripemili Deklaraciju koja jeizašla 5. marta ove godine i koja je izazvala mnogo,mnogo veće pozitivne reakcije nego što smo uopšteočekivali. Ispostavilo se da je taj dokument zapravoglavno stručno suprotstavljanje tome kako ta stvaride. Ne bih se uopšte čudio da su i neke promene ukapacitetima, konkretno ovo iz jučerašnje Politike, daje to ustvari umirivanje javnosti zbog buke, galamekoja se podigla, jer ovaj naslov ,,Veliki rat oko Beogradana vodi’’ jučerašnje Politike zapravo jeste neverovatani neočekivan. Ja sam siguran da je 90% građanaBeograda protiv toga, ali potpuno. Akademija ovihdana treba da ima skupštinu na kojoj bi bio izabrannovi predsednik Akademije, jer Mihajlo Mitrović u 93.godini zaista ne može i ne želi više da to sve vuče.On je, bez obzira na svoju starost, bio najaktivniji odsvih nas. Trebalo bi posle toga na jednoj skupštini dabudu primljeni novi članovi, jer Akademija mora dase podmladi, pa i moje prisustvo tamo je očito u vezisa tim, jer umesto što poneko to razume kao počast,zapravo mnogo više treba delovati u društvu svojimuticajem, da se u arhitekturi i urbanizmu dešavajuprave stvari, a ne ove o kojima danas razgovaramo.Kako javnost i građani mogu više da se uključe uodlučivanje oblikovanja njihovog grada?Ovo je pravo pitanje, ali ima i jedan dobarodgovor. Ovo što radi ova grupa mladih ljudi kojase zove Ne da(vi)mo Beograd je, najblaže rečeno,za svako poštovanje. Zato što su oni, iako nisu sviarhitekti nego mešana struktura, svojom upornošćui istrajnošću postigli mnogo na osnovu toga što su,putem odredbi Zakona o dostupnosti informacija,uspeli da neke, inače sporne, dokumente državeSrbije iznesu na videlo, na svetlost dana. Tako dajedan, manji ali važan, broj stvari koje sam u višenavrata pričao je zapravo plod informacija koje samdobio od njih.84