Slike Bosne idealizovane su predstave mladalačkihdana koje, u zrelosti i izmeštenosti, evocira idiličnimpredelima. Ovaj tipski prizor, predmet intenzivnogprocesa ponavljanja i variranja konstituiše uBijelićevom opusu mit o određenom krajoliku prožetličnim doživljajem i nostalgičnim sećanjem. Čini se i daovaj motiv do kraja oslobađa Bijelićeve modernističkeradoznalosti. I premda je to, naravno, vidljivo u formikoju istoriografija prepoznaje kao „ekspresionističku“,ne treba prevideti ni „ekspresionistički“ potencijalnarativa. Drugim rečima, kada Bijelić insistira na dečijimsećanjima govoreći o Bosni, on duplira „ekspresionizam”slike naslanjajući se na onaj njegov segment kojiprepoznaje „izvorno“ kao utočište i poslednji bastionneiskvarenog, iskonskog, moralnih i duhovnihvrednosti, čistote dečije percepcije i netaknute prirode.Ali taj potencijal mogao je da se iskaže, da postanevidljiv, tek u drugoj sredini. „Bijelićeve Bosne“ su zatomogle da nastanu samo izvan Bosne. U Beogradu.Koliko su slični, a koliko drugačiji Bijelićevi pejzažiBeograda i Bosne?Možda prizori beogradske periferije, koja u to vremei jeste svojevrsni seoski krajolik, jesu na prvi pogledslični bosanskim. Ipak, ovi radovi nemaju taj „utočišni“potencijal. Istovremeno, slike Savamale ili Skadarlijenimalo se ne preklapaju sa bosanskim. Pogledajte teskromne kuće sa zajedničkim dvorištem, veš koji se suši,makadam… To je zapravo naličje modernizacije, jer nezaboravite Bijelić je mogao da slika i nove, sređene ulice,automobile, razne druge simbole moderne metropole.Sam izbor tih skromnih gradskih prostora zapravo jejedan oblik de-idealizacije. Kao takav on je potpunasuprotnost procesu kojem smo svedoci kada je reč oBosni. Te dve krajnosti su na izložbi i u katalogu zato inaslovljene: „Beogradska realnost i imaginarna Bosna“.Veliki deo izložbe predstavljaju i portreti JovanaBijelića, od kojih su neki u privatnom vlasništvu, pa jesada publika mogla da ih vidi po prvi put. U katalogukažete da je Bijelić „portretista, a istovremeno ihroničar međuratnog društva“. Objasnite nam toviđenje njegovih portreta.Tokom prethodnih decenija brojni Bijelićevi portretipali su u zaborav, ocenjeni kao ostvarenja nedovoljnovisokog dometa. Nema sumnje da je ovomeumnogome doprineo i sam slikar koji se nekih radovasvesno odricao napominjući kako ih ne ceni, te kakonije imao slobodu da stvara već je ispunjavao željenaručioca. Istovremeno sa Bijelićevim „odricanjem“,pojedine portrete, shodno sopstvenom interesovanjui kriterijumu, „zanemarila“ je i formalistički nastrojenakritika. Ipak, (makar) neki od ovih radova otvarajunam se i kroz jednu drugačiju perspektivu. Pre svegakao priča o narastajućem građanstvu, odnosno„njihovom“ slikarstvu, prilagođavanju i istovremenomuzdizanju modernog, ukusu, kriterijumima, dometima,interesovanjima. Bijelić je, u tom smislu, portretista aliistovremeno i hroničar međuratne buržoazije. Brojniportreti, i još više na njima slikani detalji, dragocena su izanimljiva mapa za sumiranje utisaka o ukusu srpskogdruštva. Kao deo filigranske mreže referentnih simbola,naslikani predmeti, postaju posredna studija ličnosti,statusni element buržoaske stvarnosti, preobražajadruštva, načina na koji se želi biti viđen…Privatan život Jovana Bijelić naizgled je tipičan životslikara s početka XX veka. Boem, kafanski čovek, voleoje da diskutuje o umetnosti i politici, da ide u pozorište,čitao je Dostojevskog, slušao muziku Betovena. Ipak,doživeo je jednu veliku tragediju, streljanje ćerkeDubravke u banjičkom logoru, u bombardovanju muje srušen atelje, doživeo je i gubitak ličnog arhiva islika. Koliko je po Vama privatni život Jovana Bijelićauticao na njegovo slikarstvo?Bijelić je bio srdačan čovek, kozer, smeo, duhovit,raskošnog karaktera. Njegova energija, istinskazainteresovanost za umetnost, društvo u kome živi,sveukupni aktivizam i energija uslovili su prisustvo u svimsferama gradskog života. Ta izuzetna, eruptivna snagavidljiva je i na slikama. Istovremeno, svaka podrobnijaanaliza Bijelićevih slika seže i u razmatranja njegovihJovan Bijelić, „IzvorBune kod Mostara“,ulje na platnu 1932.72
Jovan Bijelić,„Violinista“, ulje naplatnu, 1932.zamršenih društvenih uloga. Naime, očekivalo bi seda kao (jedan od omiljenih) slikara građanske elite iscenografa Narodnog pozorišta, pripada građanskojeliti — pa ipak njegov način života, prostori kretanjai sistem vrednosti ne neguju građansku komociju.Zato je na slikama izvan „porudžbina“, očiglednoodsustvo svake vrste konformizma, pitoresknih detaljai „kreiranja atmosfere“. Reč je o onim slikama izmeđužanra i portreta, kafanskim scenama, koje nastaju višekao ulični prizori, manje kao portreti, više trenutnaimpresija, manje analiza čoveka.Koje slike Jovana Bijelića su Vam najdraže?„U kafani“, „Devojčica u kolicima“, „Violinista“, „Žena ucrvenom“… Interesantno je da iako se o tim slikamauvek govorilo kao o „odličnim” slikama one nikada nisuviđene kao Bijelićevo „unutrašnje biće“ — to značenje je,kao po pravilu, učitavano u njegove bosanske pejzaže.Možda zato što su ovi prizori prepoznati isključivo kao„moderni temati“ izvan potencijala „zaustavljanjavremena“, kako Tenesi Vilijams označava zaokruženoumetničko delo, smatrajući pod time onaj potencijalkoji drama nudi mogućnošću da posmatramo stvari„u posebnom stanju sveta bez vremena“ kada likovii dešavanja nisu zbog toga više besmisleni i trivijalnikao slični susreti i događaji u životu. Predlažem dana taj način gledamo ovu seriju slika Jovana Bijelića.Drugim rečima, da posmatrajući Bijelićeve beogradskeepizode prevaziđemo priču o inicijalnom dešavanju, daih vidimo kao momente, koji kompletiraju sliku, istoriju,epohu, koji otvaraju prostor za bogatija razumevanja,pokazujući sve čari brojnih „intimnih istorija“ kojezapravo čine priču jednog vremena.Izložba „Beograd Jovana Bijelića“ je nakon GalerijeSANU u Beogradu predstavljena i u Galeriji Maticesrpske, što je ujedno i prvo samostalno predstavljanjeJovana Bijelića u Novom Sadu. Da li su se i po čemuove dve izložbe razlikovale?Manja odstupanja, uslovljena prostorom, uvek postoje.Ali suštinski to je i dalje ista izložba. Nakon NovogSada „Beograd Jovana Bijelića“ putuje u Banja Luku, uMuzej savremene umjetnosti Republike Srpske. Izložbuje u Beogradu videlo 45.000 ljudi, interesovanje je biloveliko i u Novom Sadu. Tokom trajanja u Beogradupublika je mogla da sluša o Bijeliću od njegoveučenice Nege Jevtić kakav je bio, čemu je podučavaosvoje mlađe kolege, kao i da razmišlja o celokupnomumetnikovom opusu uz emisiju Lazara Trifunovićakoja je svakodnevno emitovana. Ono što je u GalerijiMatice srpske bilo posebno, svakako je naučni skup oumetniku koji je organizovan u sklopu izložbe. To je bilaprilika da se o Bijeliću govori na još kompletniji način,interpretacijama istoričara umetnosti, muzeologa,oftamologa… Irina Subotić, Jasmina Čubrilo, AnaBogdanović, Ratomir Kulić, Dijana Metlić, AleksandarIgnjatović, Jelena Mežinski Milovanović, JasnaJovanov, Ljubiša Nikolić i Sarita Vujković razmatralisu različite teme s namerom da Bijelićevo delo, ali ikontekst u kome ono nastaje, predstave iz pozicija kojebi pomerile dosadašnje istraživačke domete. Kada sena jesen izložba zatvori iza nas će ostati čitava jednagodina tokom koje se na različitim mestima, iz različitihperspektiva intenzivno razmišljalo o Jovanu Bijeliću.Smatram to najvećim doprinosom izložbe „BeogradJovana Bijelića“.73
Change language