Ukrali ste mi srce

Ta kođer i Te re zi ja, pet naes to go dišnja dje vo jčica, ražalos ti se nad njim. Ona je bi la
gaz di na mlađa ses tra i bi la je za dužena za čuva nje kra va. Reče:
– Ja sam već do volj no ve li ka da bih s va ma pošla na nji vu. A za staju taj bi dječak
vrlo dobro došao.
Ta ko je Ivan Bos co za počeo u ve ljači 1827. život slu ge u šta li. Obi telj Mog lia bi la
je dob ros to jeća seos ka obi telj, ia ko su svi ra di li od zo re do mra ka. Ba vi li su se po ljopriv
re dom, tj. ga ji li su lo zu i ob rađivali nji ve. Držali su vo lo ve i kra ve. U obi te lji su
molili zajedno. Navečer se obitelj okupljala oko ognjišta i molila krunicu. Nedjeljom
je gos po din Aloj zi je vo dio sve na »pučku mi su« ko ju je u Mon cuc cu služio pre pošt
don Fra njo Cot ti no.
Iva nov po sao, slu ga u šta li, ni je bio po nižava jući, ali se ni je ni iz dva jao. Na imanji
ma u oko li ci pod ko nac ožuj ka našlo bi se na de set ke tak vih slu gu kao on. To je
bio nor ma lan put u život za dječake iz si ro mašnih obi te lji. Na blag dan Bla go vi jes ti
(25. ožujka) gos po da ri bi od la zi li u va rošicu ili na saj mište da uz mu u službu dječake
radni ke za rad pre ko go di ne. Se zon ski rad ni ci i »bez za ra de« ra di li su dob rih osam
mje se ci (od trav nja do stu de nog) u zam je nu za hra nu, stan i 15 li ra za od jeću.
Ipak slu ga Ivan Bos co bi jaše drukčiji od os ta lih. On je bio izu ze tan dječak (šest
mje se ci mu je ne dos ta ja lo do pu nih 12 go di na), po seb no zbog to ga što je u se bi nosio
je dan san. To je bio pra vi san ko ji je us nuo u noći zat vo re nih očiju. On ga je sam
ispri po vi jedao.
Kuća i gospodarske zgrade obitelji Moglia
13