Ukrali ste mi srce

U pr vim sa ti ma noći reče po višenim gla som:
– Pav le, Pav le, gdje si? Zašto ne dođeš? – Don Pa vao Al be ra, pro vin ci jal sa le zijanskih
us ta no va u Fran cus koj, ni je još bio sti gao.
U jed nom tre nut ku svi jes ti 30. si ječnja šap ne don Rui:
– Nas toj da te za vo le.
Oko jedan sat poslije podne uz njegov su krevet don Buzzetti i don Viglietti. Don
Bos co ot va ra oči i po kušava se nas mi ja ti. Po diže li je vu ru ku i poz drav lja ih. Buz zetti
briz ne u plač.
Oko dva sa ta pos li je po la noći 31. si ječnja don Rua je opa zio da se sta nje nag lo pogo
ršava. Uzeo je što lu i za počeo mo lit ve za umi ruće. Od mah su poz va li i os ta le provincijale
Družbe.
Kad je došao mo ns. Cag lie ro, don Rua mu pre da je što lu, od la zi na des nu don Bosco
vu stra nu, na gi nje se pre ma uhu i kaže mu:
– Don Bos co, ov dje smo svi Vaši si no vi. Mo li mo Vas da nam op ros ti te sve neugod
nos ti ko je ste zbog nas mo ra li pret r pje ti. Kao znak prašta nja i očinske dob ro te
po di je li te nam još je dan put svoj bla gos lov.
Don Rua diže don Bos co vu des nu ru ku ko ja je već bez os je ti la, i iz go vo ri ri ječi blagoslova
koji je podijelio prisutnima i onima jako udaljenim salezijancima.
U so bi je od je ki vao hro pac umi rućega.
U po la pet ujut ro kašlja nje je iz ne na da pres ta lo. Iz di saj je bio kra tak i on da se odmah
ugasio. Don Belmonte gotovo zavika:
– Don Bos co umi re!
Slijedila su tri mučna daha s kratkim prekidima. Mons. Cagliero povišenim je glasom
za počeo mo lit vu ko ju je kao dječak naučio od don Bos ca:
»Isuse, Josipe i Marijo, darujem vam svoje srce i svoju dušu!
Isu se, Jo si pe i Ma ri jo, bu di te mi na zočni u času mo je smr tne bor be!
Isuse, Josipe i Marijo, neka u miru s vama izdahne moja duša.« 405
Za tim ski de što lu sa svo je ga vra ta i sta vi je na ra me na don Bos ca, ko ji je ušao u
Svjetlo.
405
Nav. dj., sv. XVIII, str. 542.
401