Ukrali ste mi srce

Došao je monsinjor Cagliero
Na večer 7. pro sin ca došao je iz Južne Ame ri ke mo ns. Cag lie ro. Don Rua mu je
poslao brzojav: »Tata ozbiljno bolestan.« Odmah je krenuo na put.
Dok je bis kup pro la zio dvo rištem, dječaci su ga ra dos no poz drav lja li. Ali on je
gledao go re na pro zo re ko ji su bi li zat vo re ni i iza ko jih se ga sio don Bos co. Ušao je u
so bu. Don Bos co je sje dio u skrom nom nas lo njaču. Mo ns. Cag lie ro je klek nuo pred
nje ga, a don Bos co ga je zag r lio, pri tis nuo na sr ce i po ložio svo je čelo na nje go va ramena.
Sna ga i od važnost tog nje go va pr vog učeni ka ob no vi li su mu život. Ras ko pčao mu
je ka put da vi di mjes to na ko jem je pri li kom si lo vi ta pa da slo mio dva reb ra. I upi tao
ga je:
– Je si li sa da dob ro?
– Da, don Bos co. Baš se os jećam dob ro. – Nje go ve su oči u međuvre me nu gle da le
don Bos ca: ka ko se pos ta rao i ko li ko se is trošio u zad nje tri go di ne.
Zajedno su proveli onu večer sjedeći u naslonjaču. Biskup mu je pripovijedao tolike
zgode iz misija, o salezijancima koji tamo rade, o urođenicima koje su spasili od
is treb lje nja i o ti sućama no vok ršte ni ka. Za vri je me to ga odušev lje nog raz go vo ra zasta
ne kao ono ne koć u dje tinj stvu i za mo li ga:
– Don Bosco, ispovjedite me!
Sav je te ko je mu je don Bos co dao te večeri, bis kup je za pi sao na je dan list pa pi ra
ko ji će po ni je ti sa so bom u Ame ri ku. Među os ta li ma, don Bos co mu je re kao:
»Želim da se u mi si ja ma zad ržiš i pos li je mo je smr ti, dok sve stva ri ne bu du na
mjestu.
Re ci svim sa le zi jan ci ma da ra de neu mor no i sa žarom: rad, rad.
Vo li te se svi kao braća: lju bi te se, po mažite i pod no si te!« 403
Sljedećih da na don Bos co je s don Cag lie rom raz go va rao na du go. U jed nom trenut
ku reče mu ožalo šćen:
– Ovo su pos ljed nji tre nut ci mo ga živo ta. Sad je na va ma da ra di te i spašava te mladež.
Mo ram ti ot kri ti i jed nu bo ja zan. Bo jim se da će tko god od naših kri vo tu mačiti
lju bav ko ju je don Bos co imao pre ma mla di ma, kao da se u njoj vo dio pre ve li kom sjetil
no šću, i to da uz me se bi za op rav da nje pa da se na nep ro mišljen način na veže na
ne kog mla dića.
– Zbog to ga bu di te mir ni, don Bos co. Nit ko od nas još ni kad ni je zlo tu mačio Vaše
pos tup ke pre ma dječaci ma. A što se tiče bo jaz ni da net ko ne nađe u to me opravda nje
za svo je pos tup ke, os ta vi te tu mi sao me ni. To ćemo pre po ručiti i po nav lja ti svima.
Li ječnik je don Bos cu 16. pro sin ca pro pi sao šet nju kočijom po pri ro di jer da će mu
čist zrak dob ro doći. Don Rua i don Vig liet ti po mažu mu da siđe niz stu be i pra te
ga na šetnju. Na povratku, dok je kočija polako prolazila Ulicom Viktora Emanuela,
don Vig liet ti je uočio pod tri je mo vi ma kar di na la Ali mon du. Don Bos co mu od mah
reče:
403
Nav. dj., sv. XVIII, str. 481.
395