Ukrali ste mi srce

– Htio sam se sa mo ma lo našali ti.
– Ali to ni je šala za ug led nog čov je ka – do ba ce ma lišani dok se od njih uda lja vao.
Na večer, kao i obično, sve su is pri pov je di li maj ci.
– Igrali ste se velike opasnosti.
– Zašto, ma ma?
– Pri je sve ga, nis te bi li si gur ni da li je baš on uk rao.
– Ali ni kog dru go ga ni je bi lo bli zu.
– To ni je dos ta da se ne ko ga prog lasi lo po vom. A za tim, vi ste ma li, a on je od rastao
čov jek. A što da vas je is tu kao?
– Pa zar smo mu on da tre ba li os ta vi ti pu ra na?
– Biti odvažan nije zlo. Ali bolje je izgubiti purana nego ostati namrtvo isprebijan.
– Uh, uh – pro gu nđa za mišlje no Ivi ca. – Ne ka bu de ta ko ka ko ti kažeš, ma ma.
Ali pu ran je bio ja ko ve lik...
Šiba u ku tu
Mar ga re ta je bi la bla ga maj ka, ali i vr lo ener gična i ja ka. Si no vi su zna li: kad
je govo r i l a »ne«, to je bi lo doi st a »ne«. Nije do pu s t i l a d a h i ro v i m i je nja ju nje z i no
mišljenje.
U ku tu u ku hi nji uvi jek je bi la šiba – vi tak vr bov prut. Ni je ga ni kad ko ris ti la, ali
ni je ga ni od ni je la iz onog ku ta.
Jed nom je Ivan pri re dio ve li ku nep ri li ku. Možda zbog to ga što se žurio da se što
pri je ode ig ra ti, os ta vio je ot vo re na vra ta na zečinja ku. Svi su se zečevi raz bježali po livadi.
Bila je velika muka sve ih pohvatati. Kad su se vratili umorni u kuhinju, Margareta
je pokazala kut sobe:
– Iva ne, do ne si mi onu šibu.
Dijete se povuče k vratima:
– A što će ti?
– Do ne si mi je pa ćeš vid je ti.
Glas je bio od lučan. Ivan uze šibu i pruži joj je iz da le ka:
– Hoćeš li je is pro ba ti na mo jim leđima?
– A zašto i ne bih ako mi bu deš pra vio slične nep ri li ke?
– Ma ma, neću to više učini ti.
Maj ka se nas mi ja, a i on.
Jed nog vrućeg da na Ivan i Jo sip dođoše iz vi nog ra da žed ni. Mar ga re ta ode do buna
ra, iz vuče ved ro svježe vo de i da de pr vo pi ti Jo si pu.
Ivan se nam r go di. Uv ri je dio se što je Jo sip imao pred nost. Kad maj ka i nje mu pruži
vo du, da de znak da ne želi pi ti. Mar ga re ta ni je ništa rek la. Po ne se vo du u kuću i
zat vo ri vra ta. Na kon ne kog vre me na uđe Ivan:
– Ma ma...
– Što je, sin ko?
– Daj i me ni pi ti vo de!
– Mis li la sam da ni si više žedan.
25