Ukrali ste mi srce

Od kolovoza 1792. do srpnja 1794. »usporedna revolucija« preuzela je vlast u svoje
ru ke. Bu ržoa zi ju su na čelu na ci je za mi je ni li »pred stav ni ci na ro da« ko ji su tražili da
se »revolucija slobode« promijeni u »revoluciju jednakosti«.
Ne ki su re zul ta ti bi li, nažalost, ka tas tro fal ni.
U ruj nu su od re di nao ružanog na ro da na va li li na zat vo re ko ji su bi li pre pu ni aristokracije
i tobožnjih izdajica i poubijali više od tisuću osoba.
U si ječnju 1793. kralj je bio ok riv ljen za iz da ju i osuđen na smrt pod gi ljo ti nom.
Iste 1793. započelo je »razdoblje terora«. Izdaja se pripisivala svakoj osobi »osumnjičenoj«
da je neprijatelj revolucije. U listopadu je osuđenih na smrt pod giljotinom
bi lo 177, a u sr pnju slje de ć e god i ne 12 85. »Ne p r i ja te lji re vo lu c i je« bi l i su l i k v i d i ra n i
na vrlo jednostavan i lak način, bez i najmanje prividnosti sudskog postupka.
Istodobno se provodilo široko »raskršćanjenje«: zabranjeno je kršćansko bogoslužje,
zatvorene su crkve, uništavani su kršćanski simboli, proganjani su svećenici,
»štovanje Boga« zamijenjeno je »kultom razuma« (pogrdni »obredi« održavani su i u
pariškoj katedrali).
E u ro pa je n a sve g le d a l a s a z ap re pa šte nje m. Do g a đ aji on i h mje se c i u Pa r i z u sl ič i l i
su manifestacijama kolektivnog ludila. Zaprepaštene su bile i one najnaprednije osobe
ko je su na počet ku re vo lu ci je bi le nje zi ni sim pa ti ze ri.
Kad se slje dećih go di na bu de sa stra hom go vo ri lo o »re vo lu ci ji«, mis lit će se uvi jek
na razdoblje pariškog terora. I pod prezrivim izrazom »demokratska revolucija« mislit
će se na »ne red i na si lje raz bješnje ne svje ti ne«.
Napoleon – dva de set sed mo go diš nji ge ne ral
U sr pnju 1794. te ror i »dik ta tu ra na ro da« zav ršili su osu dom na smrt nji ho vih
vođa: fa na tičnih »ja ko bi na ca« Ro bes pier rea, Sai nt-Jus tea (Sen Žis ta) i Cout ho na
(Kutona).
Re vo lu c i ja se pro m i je n i l a u »bur ž oa sk u«. No v i Us t av (ko ji je bio do ne se n 1795.)
priz nao je pra vo gla sa je di no za 30.000 oso ba, a Pa riz je ta da imao 600.000 sta novni
ka! Vod stvo zem lje bi lo je pov je re no og ra ničenom slo ju ve li kih pos jed ni ka. Ub r zo
se ostvarila »involucija«, povrat unazad. Republikanska vlada promijenila se čak u
»carstvo«.
Godine 1796. jedna armija Francuske revolucije stiže u Italiju pod vodstvom
27-godišnjega generala Napoleona Bonapartea. U Padskoj nizini pobjeđuje Austrijance
u krvavim bitkama. Francuski vojnici govore o bratstvu, jednakosti i slobodi.
Us pr kos sje na ma te ro ra te ri ječi pok reću go le mo oduševlje nje u mla dom na raštaju.
Kra ljev stvo Sar di ni je, a on da su u nje mu bi li Pi je mo nt, Sa vo ja i Sar di ni ja, bi lo je
uzdrmano. Kralj je pobjegao u izgnanstvo.
A l i Na po le on je ne m i r n i gen ij. Umje sto d a pro no si t r i ju m f re vo lu c i je , on sl i je d i
privlačne i krvave ciljeve vojne slave.
Tra gična zbi va nja u Ita li ji onih go di na ta ko su poz na ta da ih uče i đaci u os novnoj
školi. Godine 1799. Napoleon stiže u Egipat a Austrijanci i Rusi osvajaju ponovno
sjevernu Italiju. Na sitnim stepskim konjima dojahali su u gradove Kozaci, koji su
19