Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
– Ka kav si ti dečko, Kar lo... Ne moj pla ka ti. Re kao sam ti već da su to pos ljed nje<br />
ri ječi ko je pišem. Na sva ki način nas to jat ću da te pos lušam.<br />
I nastavi pisati:<br />
»Ne ka nas Bog bla gos lo vi i spa si od sva ko ga zla.«<br />
»Daj te mno go si ro ti nji ako želi te pos ta ti bo ga ti.«<br />
»Daj te, i bit će vam da no.«<br />
»Ne ka nas Bog bla gos lo vi i ne ka sve ta Dje vi ca bu de naša vo di te lji ca u svim opasnos<br />
ti ma živo ta.«<br />
»Mladi su <strong>mi</strong>lina Isusa i Marije.«<br />
»Bog ne ka bla gos lo vi i širo kog rud no nag ra di sve naše dob ročini te lje.«<br />
»O Marijo, budi moje spasenje!«<br />
U tom tre nut ku don Bos co je opet nas ta vio pi sa ti <strong>mi</strong>s li ve za ne uz vječnost, a da to<br />
uo p ć e n i je z a m i je t io:<br />
»Tko spa si dušu, spašava sve. Tko iz gu bi dušu, gu bi sve.«<br />
»Tko šti ti si ro ti nju, širo kog rud no će mu bi ti nap laćeno na božan sko me su du.«<br />
»Ka ko ćemo ve li ku na dok na du pri <strong>mi</strong> ti za sve dob ro ko je čini mo u životu!«<br />
»Tko čini dob ro u živo tu, na la zi dob ro i u smr ti.«<br />
»U ra ju se uživa ju sva dob ra, vječno.« 404<br />
Bila je to posljednja rečenica koju je don Bosco napisao svojim rukopisom, koji je<br />
već bio go to vo nečit ljiv.<br />
Šutnja u velikom dvorištu<br />
Onog is tog jut ra imao je i pos ljed nje pri ma nje. Već je go to vo čet r de set go di na cijele<br />
svoje dopodneve posvećivao savjetovanju, blagoslivljanju, tješenju, priskakanju u<br />
pomoć, razveseljavanju onih koji su željeli s njime razgovarati. Bio je to velik napor<br />
u njegovu životu. Onaj dugi red posjeta zaključila je grofica Mocenigo. Bijaše 12.30<br />
sati 20. pro sin ca.<br />
Na večer mu je li ječnik opet pro pi sao šet nju u kočiji. Nje mu je uo pće tre bao svjež<br />
zrak. Unatoč svim njegovim odbijanjima, iznijeli su ga niz stube u naslonjaču. Dok je<br />
kočija polako vozila Ulicom kraljice Margarete, zaustavio ga je neki nepoznati čovjek.<br />
Bio je to neki gospodin iz Pinerola, pitomac iz oratorija onih prvih vremena. Don<br />
Bos co ga je pre poz nao i od mah zag r lio:<br />
– Moj dra gi, ka ko ide?<br />
– Ta ko-ta ko. Mo li te se za me. Rek li su <strong>mi</strong> kod vra ta ra da ćete proći ovu da, pa sam<br />
Vas htio poz dra vi ti.<br />
– Bra vo! A ka ko je s tvo jom dušom?<br />
– Nas to jim uvi jek bi ti dos to jan don Bos cov učenik.<br />
– Bra vo, bra vo! Bog će ti to sve pla ti ti. Mo li se za me ne. Živi uvi jek kao do bar<br />
kršćanin!<br />
404<br />
Nav. dj., sv. XVIII, str. 482.<br />
397
Change language