Ukrali ste mi srce

– Evo tvo je po lje ra da, evo gdje ti tre ba da ra diš. Bu di po ni zan, jak i snažan: to što
sa da vi diš da se do gađa s ovim živo ti nja ma, mo raš učini ti za mo je si no ve.
Ta da sam pog le dao i um jes to onih div ljih živo ti nja po ka za lo se is to to li ko bla ge janjadi
ko ja je ska ka la i ble ja la kao da je u svečanoj prat nji onog čov je ka i one gos pođe.
Tog tre nut ka, još uvi jek u snu, briz nuo sam u plač i za mo lio onu ženu da mi to
pro tu mači jer ja ne znam što bi to mog lo značiti. On da mi ona sta vi ru ku na gla vu i
reče mi:
– U svo je vri je me sve ćeš ra zum je ti.
Kad je to rek la, ne ka me bu ka pro bu di, a sve ga je ono ga nes ta lo. Os tao sam za panjen.
Pričini lo mi se da me ru ke bo le od onih uda ra ca i da mi li ce žari od pljus ki što
sam ih do bio od onih de ra na.
Ujut ro sam is pričao san pr vo svo joj braći, ko ja su se smi ja la, a za tim maj ci i ba ki.
Svat ko je to tu mačio na svoj način. »Bit ćeš pas tir«, reče Jo sip. »Možda ćeš bi ti vođa
raz boj ni ka«, pod rug lji vo je do ba cio An tun. Maj ka je rek la: »Tko zna, možda ćeš posta
ti svećenik.« No ba ka je da la ko načan sud: »Ne tre ba se oba zi ra ti na sne.«
I ja sam mis lio kao ba ka, ali ipak ni sam ni kad mo gao za bo ra vi ti taj san.« 1 Sve godine
koje su slijedile bile su duboko označene tim snom. Mama Margareta je shvatila
(a ub r zo je shva tio i Ivan) da je san po ka zi vao od ređeni put.
180 stranica za uspomene
U 58. go di ni go to vo se nit ko ne sjeća što mu se do go di lo pri je pet go di na. Ali go tovo
se svat ko sjeća, kao da je bi lo prek jučer, svo je de ve te, je da naes te, pet naes te go di ne.
Osjeća još na ko lje ni ma hrapavu ko ru dr veća na ko je se pe njao. Čini mu se kao da je
jučer do ti cao top lu kožu do maćeg psa ko ji je po red nje ga ju rio u su lu dim ut r ka ma.
U 58. go di ni don Bos co je po pa pi nu na lo gu na pi sao po vi jest svo jih pr vih de setljeća.
Onim svo jim sjećanjem sličnim kino-ka me ri (ko ja u se bi ima ma lo »lo gi ke« a
mnogo »vidljivih slika«) ispunio je tri velike bilježnice (180 stranica). S datumima je
načinio ma lu zbr ku, 2 ali prizori, uspomene, pojedinosti bili su jako živi i svježi.
U je da naes tom je ret ku pri bi lježio: »Pišem ovo svo jim dra gim si no vi ma sa le zijan
ci ma i zab ra nju jem da to ob ja ve bi lo pri je mo je smr ti bi lo pos li je nje.« I te je ri ječi
podcrtao.
Salezijanci su tek poslije 73 godine prekršili tu njegovu zabranu i tako zaključili
dug i spo ran prob lem sav jes ti. Sto ga možemo da nas iz onih bi lježni ca Memorie 3 sli jedi
ti do gađaje dječaka-se lja ka Iva na Bos ca do u naj sit ni je po je di nos ti.
1
G. BOSCO, Me mo rie del l’o ra to rio di s. Fran ces co di Sa les dal 1815. al 1855, za ti sak pri re dio Eugen
Ce ria, To ri no, 1946., str. 22–25.
2
Datumi don Bos co va dje tinj stva os ta ju te žak prob lem i za pov jes ni ča re. Nai me, op ćin ske ma tice
u Pijemontu donose podatke o rođenima samo poslije 1838. godine, a o vjenčanima i umrlima
samo poslije 1866. Za ranije godine potrebno je tražiti župne matice koje sežu do 1625.
3
G. BOSCO, Me mo rie del l’o ra to rio...
15