Istorija 5 udzbenik Freska

АНТИЧКИ РИМ
Енеја са сином
Нај чу ве ни ји ме ђу њи ма био је Вер ги ли је, са вре ме ник ца ра Окта
ви ја на Ав гу ста. Ње го во глав но де ло је Ене и да. Она опе ва судби
ну тро јан ског ју на ка Ене је по сле па да Тро је. Слич но Оди се ју,
Ене ја је ду го лу тао Сре до зе мљем. На кра ју је до спео у Ита ли ју и
ту се скра сио. Ње го ви по том ци су, пре ма пре да њу, би ли Ро мул и
Рем. У Ав гу сто во вре ме жи ве ла су и ства ра ла још два зна ме ни та
рим ска пе сни ка: Ови ди је и Хо ра ци је.
Ко је спевао „Енеиду“ и о чему она говори?
Ри мља ни су да ли не мер љив до при нос раз во ју прав не на у ке.
Рим ско пра во је те мељ на ко ме по чи ва са вре ме но пра во. Уче ни
рим ски прав ни ци при ку пља ли су и ту ма чи ли ста ре за ко не и одлу
ке су до ва. За хва љу ју ћи то ме, пра во се не пре кид но раз ви ја ло
Ци це рон
Мар ко Ту ли је Ци це рон био је чуве
ни рим ски бе сед ник и др жав ник 1.
сто ле ћа пре н. е. У мла до сти је сте као
ве о ма до бро обра зо ва ње. Шко ло вао
се у Ри му, за тим у Ати ни и на остр ву
Ро до су, где је учио фи ло зо фи ју и бесед
ни штво.
Ци це рон је у Ри му ра дио као адвокат,
да би се по том укљу чио у по литич
ки жи вот. Го ди не 63. пре н. е. изабран
је за кон зу ла. Као кон зул спа сао
је републику грађанског рата. Открио
је за ве ру ко ју је, са ци љем да пре у зме
власт, ско вао мла ди ари сто кра та Катилина.
Разоткривање његових планова
донело је Цицерону огроман углед.
Док се јед не ве че ри вра ћао ку ћи, грађа
ни су га по здра вља ли пље ска њем.
Називали су га спаситељем домовине.
Узвикивали су да му дугују захвалност
јер их је осло бо дио озбиљ не опа сности.
Цицерон се за време Цезарове диктатуре
повукао из политичког живота.
Из во ри бе ле же да је сво је вре ме посве
ћи вао мла ди ма ко ји су же ле ли да
се ба ве фи ло зо фи јом. Та ко ђе је са стављао
и преводио филозофске списе. У
по ли тич ки жи вот се по но во укљу чио
на кон Це за ро вог уби ства (44. го ди не
пре н. е.). По др жа вао је дик та то ро вог
не ћа ка Ок та ви ја на про тив моћ ног
Мар ка Ан то ни ја. У се на ту је одр жао
че тр на ест го во ра про тив Ан то ни ја.
На звао их је фи лип ика ма, по узо ру на
Демостенове беседе против Филипа II.
Ци це ро но во са ве зни штво са Ок та вијаном
није дуго потрајало. До раздора
је до шло ка да су Це за ров не ћак, Анто
ни је и Ле пид скло пи ли спо ра зум о
по де ли вла сти. Они су се су ро во обра
чу на ли са свим про тив ни ци ма, међу
ко ји ма је био и Ци це рон. Ок та вијан
ни је ни шта ура дио да за шти ти свог
до ско ра шњег са ве зни ка. Бе сед ник је
убијен док је покушавао да побегне из
Ри ма (кра јем 43. го ди не пре н. е.).
ПРОМОТИВНИ
ПРИМЕРАК
и уса вр ша ва ло. Ри мља ни су, као и Хе ле ни, по себ но не го ва ли беседништво.
Адвокати и државници морали су бити добри говорни
ци. Нај чу ве ни ји бе сед ник до ба ре пу бли ке био је Ци це рон (1.
век пре н. е.).
Ко је био Цицерон?
Исто ри ја
Макета Рима
110
Исто ри ја је за у зи ма ла ва жно ме сто ме ђу на у ка ма у ста ром
Ри му. По че ци ба вље ња исто ри јом се за ли су ду бо ко у про шлост.
Вр хов ни све ште ни ци су сва ке го ди не у ка лен да ри ма бе ле жи ли
најзначајније догађаје (ратни походи, поплаве, помрачења Месеца
и Сун ца итд.). Из тих за пи са раз ви ли су се исто риј ски спи си.