Istorija 5 udzbenik Freska

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
вла да ри по че ли су да про го не хри шћа не. То су чи ни ли за то што
је хри шћан ство пред ста вља ло опа сност по рим ску др жа ву. Исусови
следбеници нису поштовали римске богове. Осим тога, нису
при зна ва ли ца ре ве за бо жан ства. На тај на чин су под ри ва ли
те ме ље рим ске др жа ве.
Пр ви цар ко ји је про го нио хри шћа не био је Нерон (средина 1.
ве ка н. е.). Исто ри чар Та цит бе ле жи да је за вре ме ње го ве вла дави
не у Ри му из био ве ли ки по жар. Ва тра је ве о ма бр зо про гу та ла
ве ли ки део гра да. Не рон је за ову стра шну не сре ћу окри вио хришћа
не и на ре дио њи хов про гон.
Про го ни хри шћа на би ли су на ро чи то же сто ки у 3. ве ку н. е.
След бе ни ци Ису со вог уче ња сви ре по су му че ни: спа љи ва ни су
на ло ма ча ма, ра за пи ња ни на кр сто ве, ба ца ни у ре ке са ка ме њем
око но гу. У цир ку си ма ши ром цар ства при ре ђи ва не су пред ставе
у ко ји ма су хри шћа ни ба ца ни из глад не лим ди вљим зве ри ма.
По след њи цар ко ји је про го нио хри шћа не био је Ди о кле ци јан.
Објасните због чега су римски цареви прогонили
хришћане.
Колосеум у Риму, место
страдања хришћана
Сим бо ли ра ног хри шћан ства
Хришћанима је све до почетка 4. века н. е. било забрањено да исповедају
своју веру. Они су се због тога скупљали у тајности, у подземним ходницима,
који се називају катакомбе. Ту су се молили Богу и сахрањивали своје мртве.
У ка та ком ба ма се и да нас мо гу ви де ти сли ке и зна ци ко ји су би ли разу
мљи ви са мо хри шћа ни ма. Си дро је би ло сим бол на де, јер су апо сто ли
под у ча ва ли да је на да си гур но и по у зда но си дро ду ше. Брод је озна ча вао
цр кву. Је дан хри шћан ски пи сац за пи сао је сле де ће: „Овај свет је уз бур ка но
мо ре. У ње му је цр ква као брод ко ји мор ски та ла си за пљу ску ју, али га не пота
па ју.“ Ри ба је би ла сим бол ћу та ња, док је јаг ње пред ста вља ло са мог Ису са
Хри ста. Он се у је ван ђе љи ма на зи ва Јаг ње том Бож јим ко је на се бе при ма
све гре хе све та.
ПРОМОТИВНИ
ПРИМЕРАК
По бе да хри шћан ства
Велики прогони нису могли да зауставе ширење хришћанства
у Римском царству. Видевши огромну снагу нове вере, Константин
Ве ли ки схва тио је да ће цар ство са мо оја ча ти уз по др шку
хри шћа на и њи хо ве цр кве. Због то га је 313. го ди не н. е. до нео
Ми лан ски едикт. Овом на ред бом хри шћан ство је из јед на че но
са паганством. Хришћанима је допуштено да слободно проповеда
ју сво је уче ње.
Ма ње од сто го ди на по сле Ми лан ског едик та, хри шћан ство
је по ста ло је ди на зва нич на ре ли ги ја Рим ског цар ства. Цар Тео
до си је I је 391. го ди не н. е. за тво рио све хра мо ве и за бра нио
по што ва ње па ган ских бо го ва.
Који је владар хришћанство прогласио једином званичном
религијом Римског царства?
116
Теодосије I
„По бе ди ћеш под овим зна ком“
У из во ри ма за исто ри ју Рим ског
цар ства са чу ва но је пре да ње пре ма
ко ме се ца ру Кон стан ти ну Ве ли ком,
пред јед ну бит ку, на не бу ука зао крст
у пла ме ну. На кр сту је ста јао нат пис:
„По бе ди ћеш под овим зна ком.“ Констан
тин у по чет ку ни је знао шта је то
зна чи ло. У сну му се ја вио Исус Христос
и ре као да знак ко ји је ви део
на не бу ста ви на че ло сво је вој ске.
Цар је на ре дио да се на пра ви ве лики
крст да се но си за јед но са рат ним
бар ја ци ма. То му је, пре ма ле ген ди,
до не ло по бе ду над не при ја те љи ма.
Непознате речи
едикт – цар ска на ред ба