Istorija 5 udzbenik Freska

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Жи вот пр вих љу ди
Љу ди ста ри јег ка ме ног до ба би ли су без стал ног ста ни шта и
у не пре ста ној по тра зи за хра ном. За ис хра ну су ко ри сти ли све
оно што се мо гло на ћи у при ро ди (ко ре ње би ља, је сти ве пло дове,
сит не жи во ти ње и ин сек те). Човек се није кретао сам, већ у
групи. Те пр ве људ ске за јед ни це називају се чо по ри или хор де.
С вре ме ном је чо век на у чио да пра ви ко пље на чи јем се вр ху налазио
прво обичан камени шиљак, а потом наоштрен тврд камен
(кре мен). Ко пљем је мо гао да ло ви круп ни је жи во ти ње, да оде ре
њи хо ву ко жу и њом се огр не, али и да од жи во ти ња и дру гих чопо
ра бра ни ста ни ште ко је је за по сео – пе ћи ну.
Сле де ћи ве ли ки на пре дак би ла је ве шти на па ље ња ва тре. Пећина
није више била његово једино станиште – научио је да прави
колибе на земљи, на води (сојенице) и у земљи (земунице). Колибе
су би ле угод ни је за жи вот од пе ћи на и пру жа ле су бо љу за шти ту
од жи во ти ња.
Ме ђу тим, то не зна чи да су љу ди са да стал но жи ве ли на јед ном
ме сту. У потрази за храном и водом, и даље су се селили с места
на место. Та кав на чин жи во та на зи ва се но мад ски.
Чо век мла ђег ка ме ног до ба при пи то мио је жи во ти ње (ко зе,
ов це, го ве да), об ра ђи вао зе мљу и уз га јао би ље. Љу ди су по че ли
да се ба ве по љо при вре дом око 10.000 го ди на пре н. е., и то нај пре
на Бли ском ис то ку. Плуг, мо ти ка и раз бој учи ни ли су њихо ве послове
лакшим и успешнијим. Пољопривредна производња и узгој
сто ке омогућили су им лакше прехрањивање и учинили да почну
да живе у сталним насељима. За по тре бе сва ко днев ног жи во та
по че ли су да из ра ђу ју и по су ђе од пе че не гли не. Ова кав на чин
жи во та на зи ва се се де лач ким.
Препричајте како су живели и чиме су се бавили први људи.
Упо тре ба ме та ла до не ла је и но ва за ни ма ња: ру дар, ли вац, ковач.
Ору ђа од ме та ла олак ша ла су жи вот љу ди. На при мер, металном
мотиком лакше се обрађивала земља, а металним алатом
др во. Пр ви ме тал ко ји су љу ди по че ли да ко ри сте био је ба кар.
Овај ме тал је мек и ла ко се об ра ђу је, али оруж је и ору ђе на правље
но од ње га ни је би ло до вољ но чвр сто. Потом је ба кар по чео
да се ме ша са ка ла јем, и та ко је до би јен по сто ја ни ји ма те ри јал,
брон за. Гво жђе је би ло још чвр шће. По што је би ло рет ко, предмети
од гвожђа сматрани су подједнако драгоценим као и они од
злата и сребра. У зависности од тога који метал су људи користили,
ме тал но до ба де ли се на бакарно, бронзано и гвоздено доба.
Занатски производи из
металног доба
Ви лен дор фска ве не ра
Ви лен дор фска ве не ра – ста ту е та
же не пре у ве ли ча них гру ди, бе да ра
и сто ма ка, пред ста вља ре мек-де ло
па ле о лит ске умет но сти. Ста ту е та је
от кри ве на 1908. го ди не у Ви лен дорфу,
у Аустри ји. Прет по ста вља се да је
на ста ла из ме ђу 24.000 и 22.000 го дина
пре н. е. Ви лен дор фска ве не ра је
праисторијски идол плодности и материнства.
Статуета је висока 11,1 cm,
из ра ђе на је од ка ме на и обо је на црвен
ка стом бо јом. Ви лен дор фска вене
ра да нас се чу ва у При род њач ком
му зе ју у Бе чу (Аустри ја). Умет ност
палеолита, којој припадају и „Рањени
бизон“ насликан на таваници пећине
Ал та ми ра у се вер ној Шпа ни ји, и црте
жи из пе ћи не Ла ско у Фран цу ској,
углав ном чи не цр те жи жи во ти ња,
по пут је ле на, би зо на, ма му та, но соро
га, и скулп ту ре од ка ме на, гли не и
ко сти жи во ти ња.
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније уџбенике
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.
23