Istorija 5 udzbenik Freska

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Ази је и Ле ван та на ис то ку, до Ита ли је на за па ду, пре све га у потра
зи за ме та ли ма. У Егип ту су Кри ћа ни има ли и сво ју на се о бину.
Ми ној ска ци ви ли за ци ја раз ви ја ла се бр же од ци ви ли за ци је
на остр ви ма и грч ком коп ну. О Кри ту и Ми но су го во ре многа
пре да ња и ле ген де, а јед на од нај по зна ти јих је она о Ми но та у ру.
Кри ћа ни су раз ви ли ци ви ли за ци ју ко ја је знатно ути ца ла на
на пре дак та да сла би је раз ви је них обла сти коп не не Грч ке и егејских
остр ва.
Представа лавиринта на новцу
Мит о Ми но та у ру
О Ми но со вој па ла ти у Кно со су постоје многе леген
де. Нај по зна ти ја је она ко ја пре но си при чу о Мино
та у ру:
„Минотаур је био син критске краљице, жене краља
Миноса, и бога мора Посејдона. Он је био чудно
биће – имао је главу бика. Несрећан због његовог
рођења краљ Минос наредио је да се сагради
посебна грађевина (лавиринт) са многобројним
салама и ходницима, и да се Минотаур у њу затвори.
Из овог лавиринта није се могло лако изаћи. Ту је
Минос склонио Минотаура и хранио га људским
месом. Атињани су морали сваке године да пошаљу
седам девојака и седам младића којима се Минотаур
хранио. Међу њима се једне године нашао и Тезеј, син
атинског краља Егеја. Он је желео да убије Минотаура
и ослободи свој град ове тешке обaвезе. На Криту се
у Тезеја заљубила Миносова кћерка Аријадна. Она
му је кришом дала клупко конца које је он одмотавао
на путу до Минотаурових одаја које су се налазиле у
средишту лавиринта. Пошто је убио чудовиште, Тезеј
је лако пронашао излаз из лавиринта.“
Наведите главне одлике критске цивилизације.
Микенско доба
У вре ме док је цве та ла крит ска кул ту ра, на грч ком коп ну разви
ја ле су се др жа ви це ко је су осно ва ли Ахај ци, јед но од грч ких
пле ме на. Гр ци су се бе на зи ва ли и Хе ле ни ма, а сво ју зе мљу Хе ладом.
На полуострву Пелопонез, Ахајци су образовали краљевине
са до бро утвр ђе ним гра до ви ма. Њи хо ви нај ва жни ји цен три на
Пелопонезу били су Микена (по ко јој се ова епо ха на зи ва ми кенском),
Пи лос и Ти ринт. За раз ли ку од крит ских па ла та, ми кенске
су би ле до бро утвр ђе не та ко зва ним „ки клоп ским зи до ви ма”.
Микенске краљевине, којих је било и у другим областима Грчке,
до сти гле су вр ху нац у пе ри о ду од око 1450. до 1200. год. пре н. е.
Имена неких од легендарних владара микенских краљевина знамо
из грчких митова и Хомерових епова Илијадa и Одисејa (Тезеј –
краљ Атине, Агамемнон из Микене, Менелај из Спарте, Нестор
из Пилоса, Одисеј са Ита ке и дру ги).
57
Лавља капија у Микени
Непознате речи
„киклопски зидови“ – зидови саграђени
од великих грубих комада
камена
полис – град-држава у старој Грчкој
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније уџбенике
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.