You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ<br />
Ази је и Ле ван та на ис то ку, до Ита ли је на за па ду, пре све га у потра<br />
зи за ме та ли ма. У Егип ту су Кри ћа ни има ли и сво ју на се о бину.<br />
Ми ној ска ци ви ли за ци ја раз ви ја ла се бр же од ци ви ли за ци је<br />
на остр ви ма и грч ком коп ну. О Кри ту и Ми но су го во ре многа<br />
пре да ња и ле ген де, а јед на од нај по зна ти јих је она о Ми но та у ру.<br />
Кри ћа ни су раз ви ли ци ви ли за ци ју ко ја је знатно ути ца ла на<br />
на пре дак та да сла би је раз ви је них обла сти коп не не Грч ке и егејских<br />
остр ва.<br />
Представа лавиринта на новцу<br />
Мит о Ми но та у ру<br />
О Ми но со вој па ла ти у Кно со су постоје многе леген<br />
де. Нај по зна ти ја је она ко ја пре но си при чу о Мино<br />
та у ру:<br />
„Минотаур је био син критске краљице, жене краља<br />
Миноса, и бога мора Посејдона. Он је био чудно<br />
биће – имао је главу бика. Несрећан због његовог<br />
рођења краљ Минос наредио је да се сагради<br />
посебна грађевина (лавиринт) са многобројним<br />
салама и ходницима, и да се Минотаур у њу затвори.<br />
Из овог лавиринта није се могло лако изаћи. Ту је<br />
Минос склонио Минотаура и хранио га људским<br />
месом. Атињани су морали сваке године да пошаљу<br />
седам девојака и седам младића којима се Минотаур<br />
хранио. Међу њима се једне године нашао и Тезеј, син<br />
атинског краља Егеја. Он је желео да убије Минотаура<br />
и ослободи свој град ове тешке обaвезе. На Криту се<br />
у Тезеја заљубила Миносова кћерка Аријадна. Она<br />
му је кришом дала клупко конца које је он одмотавао<br />
на путу до Минотаурових одаја које су се налазиле у<br />
средишту лавиринта. Пошто је убио чудовиште, Тезеј<br />
је лако пронашао излаз из лавиринта.“<br />
Наведите главне одлике критске цивилизације.<br />
Микенско доба<br />
У вре ме док је цве та ла крит ска кул ту ра, на грч ком коп ну разви<br />
ја ле су се др жа ви це ко је су осно ва ли Ахај ци, јед но од грч ких<br />
пле ме на. Гр ци су се бе на зи ва ли и Хе ле ни ма, а сво ју зе мљу Хе ладом.<br />
На полуострву Пелопонез, Ахајци су образовали краљевине<br />
са до бро утвр ђе ним гра до ви ма. Њи хо ви нај ва жни ји цен три на<br />
Пелопонезу били су Микена (по ко јој се ова епо ха на зи ва ми кенском),<br />
Пи лос и Ти ринт. За раз ли ку од крит ских па ла та, ми кенске<br />
су би ле до бро утвр ђе не та ко зва ним „ки клоп ским зи до ви ма”.<br />
Микенске краљевине, којих је било и у другим областима Грчке,<br />
до сти гле су вр ху нац у пе ри о ду од око 1450. до 1200. год. пре н. е.<br />
Имена неких од легендарних владара микенских краљевина знамо<br />
из грчких митова и Хомерових епова Илијадa и Одисејa (Тезеј –<br />
краљ Атине, Агамемнон из Микене, Менелај из Спарте, Нестор<br />
из Пилоса, Одисеј са Ита ке и дру ги).<br />
57<br />
Лавља капија у Микени<br />
Непознате речи<br />
„киклопски зидови“ – зидови саграђени<br />
од великих грубих комада<br />
камена<br />
полис – град-држава у старој Грчкој<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније уџбенике<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.