Istorija 5 udzbenik Freska

АНТИЧКА ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ
Платон
по ја ве на ста ла је фи ло зо фи ја. Нај чу ве ни ји фи ло зо фи жи ве ли су
кра јем 5. ве ка пре н. е. и у 4. ве ку пре н. е. То су би ли Сократ, Платон
и Аристотел. Пла тон и Ари сто тел су у Ати ни осно ва ли чу вене
филозофске школе. У њима су се, поред филозофије, изучавале
и дру ге при род не и дру штве не на у ке.
Ста ри Гр ци су, као и на ро ди Ста рог ис то ка, не го ва ли и природне
науке: математику, географију, медицину, астрономију итд.
Нарочито су допринели развоју математике, пре свега геометрије.
Ма те ма ти ка је у грч ком све ту би ла те сно по ве за на са фи ло зофи
јом. Број ни фи ло зо фи су исто вре ме но би ли и ма те ма ти ча ри.
Је дан од нај чу ве ни јих био је Пи та го ра (дру га по ло ви на 6. ве ка
пре н. е.).
Ле ка ри су у хе лен ском све ту ужи ва ли ве ли ки углед још од хомер
ског до ба. У ве ћи ни по ли са ра ди ли су др жав ни ле ка ри, ко ји
су па ци јен те ле чи ли бес плат но. Нај по зна ти ји грч ки ле кар био је
Хи по крат с остр ва Ко са, где се на ла зи ла јед на од нај чу ве ни јих
ле кар ских шко ла. Он је сми слио за кле тву ко ју и да нас по ла жу
ле ка ри ши ром све та.
Наведите најзначајније филозофе грчког света.
ПРОМОТИВНИ
Питагора
Исто ри ја
Хипократ
Демостен
Непознате речи
беседништво – говорништво
Кад је о дру штве ним на у ка ма реч, ста ри Гр ци су по себ ну пажњу
при да ва ли исто ри ји. Она је плод чо ве ко вог на сто ја ња да
упо зна сво ју про шлост и отрг не је од за бо ра ва. Пр ви хе лен ски
историчар био је Периклов пријатељ Херодот (5. век пре н. е.).
Његова историја грчко-персијских ратова најзначајнији је извор
за проучавање овог великог сукоба. Она доноси и обиље података
о исто ри ји хе лен ских по ли са (на при мер, Спар те или Ати не), али и
народа и држава Старог истока (на пример, Египта, Персије итд.).
Најзначајнији хеленски историчар био је Атињанин Тукидид (5.
век пре н. е.). Он је опи сао Пе ло по не ски рат, у ко јем је и сам учествовао,
на страни Атине. Пишући своје дело Тукидид је настојао
да открије узроке и последице догађаја које је описивао. Увидео је,
на при мер, да је пра ви узрок Пе ло по не ског ра та страх Спар те од
јачања Атине. Тукидид је своје дело наменио људима који су желели
да сазнају истину о догађајима из прошлости. Она није била за
читаоце који су од историје очекивали само пуку забаву.
ПРИМЕРАК
80
Наведите најзначајније историчаре старе Грчке.