Istorija 5 udzbenik Freska

АНТИЧКА ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ
Атински новац
по ли си ма, би ло ари сто крат ско. Ари сто кра те (еупа три ди), ко ји
су чи ни ли ма њи део ста нов ни штва, има ли су ве ли ке зе мљи шне
по се де у рав ни ци ко ја је окру жи ва ла град. Ве ћи део ста нов ништва
чи ни ли су обич ни сло бод ни љу ди – де мос (на род). Они су
углавном били занатлије, трговци и земљорадници, и насељавали
су различите области Атике. Поред слободних људи и у Атини је,
као и у Спар ти али и у дру гим по ли си ма, би ло и ро бо ва. Они су
нај че шће би ли рат ни за ро бље ни ци, али и си ро ма шни Ати ња ни
ко ји су у роп ски по ло жај до спе ли јер ни су ус пе ли да вра те сво је
ду го ве. Ро бо ви су у Ати ни би ли вла сни штво по је ди на ца ко ји су
Из ра не исто ри је Ати не – Ки ло но ва за ве ра
О ра ној исто ри ји грч ких по ли са
у пи са ним из во ри ма не ма мно го
по да та ка. Са ма реч „по лис“ сре ће
се пр ви пут у Хо ме ро вим епо ви ма
Или ја да и Оди се ја. У овим књижев
ним де ли ма та ко се озна ча ва
гор њи град, твр ђа ва на ко јој се
на ла зи ла кра љев ска па ла та. Ки лонова
завера један је од најстаријих
исто риј ских до га ђа ја у Ати ни за
ко ји зна мо. Од и гра ла се дру гој
по ло ви ни 7. ве ка пре н. е. Из во ри
пре но се да је Ки лон по ти цао из
ари сто крат ске по ро ди це и да је у
једном тренутку покушао да насилно
пре у зме власт у Ати ни. Ус пео је
да за у зме Акро пољ, али то ни је наи
шло на одо бра ва ње Ати ња на.
Пошто су завереници били опкољени
и изморени глађу и жеђу,
одлучили су да се предају, док је
Килон успео да побегне. Његове
присталице спас су потражиле у
храму богиње Атине, али су ипак
били побијени.
ПРОМОТИВНИ
Ује ди ње ње Ати ке
ПРИМЕРАК
Пре ма тра ди ци ји, Ати ном су у нај ста ри ја време
на вла да ли кра ље ви. Иако су њи хо ва име на
позната, они нису историјске личности. Један од
мит ских кра ље ва био је и Те зеј. У ње го во вре ме
је, пре ма пре да њу, остварено ује ди ње ње Ати ке.
Грч ки исто ри чар Ту ки дид о ује ди ње њу Ати ке запи
сао је:
„Кад је завладао Тезеј, који је осим мудрости
поседовао и моћ, он је уредио земљу у сваком
погледу, укинуо већа и управе осталих мањих
градова и спојио их у овај град какав је данас.
Установио је једну већницу и све их је ујединио...
Приморао их је да им једино Атина буде
главни град; и пошто су сада сви плаћали порезе,
Атина је постала велики град у тренутку кад
ју је Тезеј предао потомству у наслеђе“.
Краљ Тезеј и богиња Атина
64