Istorija 5 udzbenik Freska

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
За мет ну ла се бит ка и Гр ци су, за хва љу ју ћи ју на штву Ати ња на,
остварили прву велику победу у грчко-персијским ратовима. После
овог по ра за, а су о че ни и са не во ља ма код ку ће, Пер си јан ци
су се по ву кли са Ати ке.
Де сет го ди на по сле Ма ра тон ске бит ке Пер си јан ци су, под
вођ ством ца ра Ксерк са, си на Да ри ја I, по кре ну ли нов по ход на
Хе ла ду. Гр ци су, да би сво ју зе мљу од бра ни ли од Пер си ја на ца,
одлучили да у јесен 481. године пре н. е. склопе савез. Савезници
су по ло жи ли све ча ну за кле тву, до не та је од лу ка да се пре ки ну
сви су ко би и ра то ви ме ђу по ли си ма, да се у Ма лу Ази ју по ша љу
ухо де ко је ће при ку пи ти по дат ке о пер сиј ској вој сци и да се потра
жи по моћ ме ђу Хе ле ни ма ко ји се још увек ни су при кло ни ли
ниједној страни у рату. Савез је чинио 31 полис. Списак савезника
био је укле сан на осно ви сту ба ко ји су Гр ци, по сле јед не ве лике
по бе де над Пер си јом, по кло ни ли Апо ло ну у Дел фи ма. Много
година касније, цар Константин Велики је овај стуб пренео у
Константинополис.
Пошто су Персијанци напредовали копном са севера, удружене
хе лен ске сна ге по ку ша ле су да их за у ста ве у Тер мо пил ском
клан цу, на гра ни ци из ме ђу се вер не и сред ње Грч ке. Упра во на
том ме сту се 480. год. пре н. е. и од и гра ла ве ли ка бит ка.
После неколико дана сукоба Грци су схватили да ће им Персијанци
заобилазним путем заћи за леђа, те су одлучили да се повуку
из бит ке. На бој ном по љу остао је са мо спар тан ски краљ Леонида
са својих 300 Спартанаца. Леонидини војници храбро су се борили
и на кра ју су сви из ги ну ли. По сле по бе де у Термопилском кланцу
Персијанци су без већих тешкоћа стигли до Атине, освојили град
и спа ли ли га. Њи хо во на пре до ва ње ка Пе ло по не зу за у ста вио је
по раз у по мор ском бо ју код Са ла ми не 480. год. пре н. е. По сле
Го ди не 493. пре н. е. у Ати ни је би ла
из ве де на Фри ни хо ва тра ге ди ја Пад
Ми ле та. По што се пу бли ка рас плака
ла над ту жном суд би ном ста новни
ка гра да Ми ле та, ко ји су Пер сијан
ци у по след њој го ди ни Јон ског
устан ка осво ји ли и су ро во ка зни ли,
Фри них је био ка жњен, мо рао је да
пла ти 1.000 драх ми, а тра ге ди ја је забра
ње на.
уходе – шпијуни
Непознате речи
Спартански војници у бици
код Термопила
Кимон је био атински државник и војсковођа. Живео
је кра јем 6. и у пр вој по ло ви ни 5. ве ка пре н. е. У по литичком
животу Атине постао је утицајан у време грчко-персијских
ратова. Иако је Кимон био наклоњен
спартанском уређењу, велики углед у Атини стекао је
захваљујући војним успесима у рату против Персије:
осво јио је остр во Ски рос, ко је је за Ати ну би ло ва жно,
протерао је Персијанце са обала Тракије и поразио их
у двема биткама код Еуримедонта у Малој Азији. Када
су, средином 5. века пре н. е., Спарту задесиле велике
невоље (град је погодио снажан земљотрес и избио
је устанак хелота), Спар тан ци су по зва ли Ати ња не у
помоћ. У атинској скупштини било је одлучено да се
у Спар ту упу ти од ред од 4.000 вој ни ка под ко мандом
Кимона. Међутим, Спартанци су атинске војнике
убр зо вра ти ли ку ћи јер су стра хо ва ли да би мо гли да
пре ђу на стра ну уста ни ка, и да их из да ју. Не у спех у
Спарти пољуљао је Кимонов углед међу Атињанима.
Када су Египћани подигли устанак против Персијанаца,
Кимон је отишао да им помогне. Међутим, одлазак
из Атине још више је отежао његов положај. Подухват
у Егип ту ни је био успе шан те се Ки мон, по по врат ку
у Атину, нашао у безизлазној ситуацији. Убрзо је био
ка жњен про те ри ва њем на де сет го ди на. Ипак, због
пораза који су Атини задале Теба и Спарта, Кимон се
вра тио у Ати ну, на пред лог Пе ри кла, већ 457. го ди не
пре н. е. Во дио је успе шне пре го во ре са Спар том и
ус пео да ис по слу је за кљу че ње при мир ја на че ти ри
ме се ца. Го ди не 451. пре н. е. ус пео је да атин ску скупшти
ну убе ди да одо бри вој ни по ход не би ли се Ки пар
ослободио персијске власти. Током овог похода Кимон
је и пре ми нуо, 450. го ди не пре н. е.
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније уџбенике
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.
67