ekonomija

energija• održavanje,• manipulaciju,• ljudske resurse,• informacioni sistem i• integraciju.Dakle, logistički sistem komunalnogpreduzeća počinje da funkcionišeprikupljanjem otpada, zatim se prikupljeniotpad smešta-odlaže, a odatle seprebacuje do definisanih mesta zavisnood namene, odnosno usvojene metodologijeupravljanja otpadom.4. Razvoj sistema zakompostiranjeKompost se može koristiti u poljoprivredisamo pod uslovom da suispoštovana sva sanitarna pravila iukoliko je izvršena kontrola kompostau smislu postojanja patogenihmikroorganizama i štetnih hemikalija.Vrednost komposta ogleda se u postojanjumikroorganizama i materija kojemogu naneti štetu zdravlju čoveka prinjegovom kontaktu sa zemljištem, krozbiljne kulture koje služe za ishranuljudi i stoke, kroz vodu, vazduh i insekte.Kompost iz otpada sadrži teškemetale i retke elemente, što dovodi upitanje upotrebljivost komposta kaostajskog đubriva na poljoprivrednimpovršinama. S druge strane, neki mikroelementi, koji se nalaze u kompostu, sufiziološki neophodni za razvoj biljaka(bakar, cink, mangan, hrom, bor).Teški metali, kao što su živa, kadmijumi olovo iz komposta mogu dospetiu zemljište.Kompostiranje, kao savremeni vidtretmana čvrstog komunalnog otpadaje egzoterman proces biološke oksidacije,u toku kojeg se organski supstratpodvrgava aerobnoj biodegradaciji poduticajem mešane populacije mikroorganizamau uslovima povećane temperaturei vlažnosti.U procesu biodegradacijeorganski supstrat trpi fizičke,hemijske i biološke transformacije,uz stvaranje stabilnog humifikovanogkrajnjeg proizvoda. Ovaj proizvodje dragocen za poljoprivredu – kaoorgansko đubrivo i kao sredstvo kojepoboljšava strukturu zemljišta.Kompostirati se mogu:- biootpad bogat azotom (50%): ostacivoća i povrća, kore voća i povrća, talogkafe i čaja, pokošena trava, korovi ostaci biljaka iz bašti, uvelo cveće;- biootpad bogat ugljenikom (50%):lišće, usitnjeno suvo granje, slamai seno, ostaci kod orezivanja voća ivinove loze, piljevina, iglice četinara.Na proces kompostiranja utiče punočinilaca, ali najznačajniji činiocirazgradnje organskih sastojaka sukiseonik i voda. Temperatura je,takođe, vrlo značajan faktor, ali onaje rezultat mikrobiološke aktivnosti.Pored navedenog, stepen povećanjatemperature je u direktnoj vezi i savrstom materijala koji se kompostira,jer je poznato da se transformacijomorganskih materije sa većim sadržajemazotnih jedinjena oslobađa većakoličina toplote od onih koje sadrževiše ugljeno-hidratnih komponenti.Ostali značajni činioci koji mogu limitiratiproces kompostiranja su ugljeniki kiseonik (imaju značajnu ulogu jer suneophodni za mikrobiološku aktivnosti rast) i pH reakcija. Fosfor i sumporsu, takođe, značajni, ali je njihovauloga u procesu kompostiranja manjepoznata. Mikroelementi kao Cu, Ni,Mo, Fe, Zn, zatim makroelement Mg ikorisni Na, neophodni su za enzimskeaktivnosti, ali se malo zna o njihovojulozi u procesu kompostiranja.Navedene mineralne materije imajuulogu u poboljšanju pufernostikomposta i brzine fermentacije, kao ina delimično vezivanje oslobođenogamonijaka koji u tom procesu nastaje(recimo neki fosfati, karbonati i sl.), ačiji bi gubitak izazvao “azotnu depresiju“u kompostnoj masi.Prema Wiley and Pierce (1955)osnovni proces kompostiranja možese prikazati i sledećom hemijskomjednačinom:C H Op qrNsSlika 5 Proces kompostiranja (E pstein, 1997)termofilnih organizama, što utiče nabrzinu razgradnje organskih sastojaka.Zbog toga se mikrobiološko disanjemože koristiti kao indikator dekompozicijei stabilnosti komposta. Processamozagrevanja kompostne mase imaodređenu dinamiku pa se kriva temperaturemože podeliti na mezofilnu(45°C) uokviru kojih se mogu razlikovati 4 faze:1. inicijalna faza (mezofilna),2. faza porasta temperature (termofilnafaza),3. faza maksimuma (termofilna faza),4. rashlađivanje.Kiseonik je neophodan zamikrobiološku aktivnost, jer je kompostiranjeaerobni proces. Izlaganjesvetlosti i obezbeđenje kompostnemase kiseonikom može se sprovoditipreokretanjem mase, strujanjemvazduha i mehaničkim osvetljavanjem.Pasivno izlaganje svetlosti konvekcijomvrlo je zavisno od poroznostikompostne mase. Nedostatak kiseonikarezultira procesima truljenja. Utrošakkiseonika tokom kompostiranjazavisi od vlažnosti koja bitno utiče namikrobiološku aktivnost, a maksimalanutrošak je uz 65% vlažnosti.5. Zaklju~akKorišćenje biomase za proizvodnjuenergije je alternativno, tehnički i× aH O + bO = C H O N × cH O + dH O + eH O + CO22 t u v w 2222 (5)Samozagrevanje organskih sastojakatokom kompostiranja rezultat jemikrobiološkog disanja. Povećanjetemperature utiče na mikrobiološkupopulaciju promenama mezofilnih iekonomski opravdano rešenje, jer postojebitne količine biomase na mestimagde je neophodna toplotna energijakoja je po kvalitetu ista kao energijaproizvedena sagorevanjem klasičnih[075]