Mazda Magazin #06 MSEE

PREDSTAVNIK UDRUŽENJA
JAPANSKIH MAJSTORA
IZRADE MAČEVA U
JEDNOM INTERVJUU
SPOMINJE POTREBU
ZA OŽIVLJAVANJEM
INTERESA ZA MAČEVE
KAO ULAGANJE. IAKO BI
JAPANCI, KAKO POKAZUJU
ISTRAŽIVANJA, BILI
ZAINTERESOVANI ZA TE
INVESTICIJE, POTREBNO
JE UVERITI I ŽENE KOJE
BI RADIJE PRAGMATIČNO
ULAGALE SVOJU
PORODIČNU ŠTEDNJU
U DEONICE ILI DRUGE
FINANSIJSKE PROIZVODE
mnogo oficirskih mačeva, a količine koje je
trebalo proizvesti imale su prednost ispred
kvaliteta. Mačevi iz tog doba su u Ameriku
stigli u velikom broju kao ratni trofej, a odatle
se potom raspršili po celom svetu.
Da se nauči kako ispravno rukovati samurajskim
mačem danas je daleko teže nego sama
njegova izrada. Dve najpoznatije borilačke veštine,
kendo i iaido, zasnivaju se na konceptu
samurajskog mača, ali u stvarnosti su poprilično
daleko od borbe s mačem. U kendu se
ne koristi metalni mač, iz sigurnosnih razloga
zamenjen je drvenim ili bambusovim mačem.
Izvorne samurajske škole u Japanu jedva
preživljavaju, baš kao i stari majstori izrade
mačeva. Iako se ipak može doći do učitelja i
naučiti veština mačevanja, da bi se postigao
nivo umeća gde bi vežbač bio siguran u mač,
potrebno je vežbati decenijama. Najbliže
tome su tamešigiri, praksa seckanja tepiha
i bambusa, koji se takođe mogu ‘vežbati’ u
Japanu.
Katana ponajpre ostaje kulturni izvoz Japana
i jedan od jedinstvenih kulturnih rekvizita
poznatih širom sveta, kao i kimono, sushi i
ceremonija čaja. Međutim, tradicija proizvodnje
samog mača ili škole borilačkih veština sa
sabljom su u opasnosti, kao i druge tradicije, i
to ne samo u Japanu. ←
KULTURA, KATANA
29