Komponente digitalnih sistema

Komponente digitalnih sistema
binarnog kodera generiše se n‐bitni binarni broj koji ukazuje na indeks ulaza čija je vrednost jednaka
1. Na Sl. 1‐24(a) je prikazana tabela istinitosti kodera 4‐u‐2. Tabela istinitosti je nepotpuna, jer sadrži
samo one slogove koji su dozvoljeni na ulazu binarnog kodera. Za sve ostale slogove, odziv kodera
nije definisan. Uočimo da izlaz y0 ima vrednost 1 ako je w1=1 ili w3=1. Slično, izlaz y1 ima vrednost 1,
ako je w2=1 ili w3=1. Na osnovu ovog zapažanja možemo konstruisati logičku mrežu binarnog kodera
4‐u‐2 prikazanu na Sl. 1‐24(b). U opštem slučaju, binarni koder 2 n ‐u‐n se može realizovati pomoću n
(2 n ‐1)‐to ulaznih OR kola. Svako OR kolo postavlja jedan izlaz. Ulaz wi je povezan sa j‐tim OR kolom
ako j‐ti bit u binarnoj reprezentaciji indeksa i ima vrednost 1.
(a)
21
(b) (c)
Sl. 1‐24 Binarni koder: (a) binarni koder 2 n ‐u‐n; (b) binarni koder 4‐u‐2 ‐ tabela istinitosti; (c) binarni koder 4‐
u‐2 ‐ realizacija;
Pr. 1‐4. Jedna primena kodera
Na Sl. 1‐25 je prikazan osmo‐položajni mehanički preklopnik. Preklopnik ima 8 izlaza koji u kodu 1‐od‐8 kodiraju
položaj klizača. U ovoj primeni, binarni koder 8‐u‐3 se koristi za kodiranje položaj klizača u oblik trobitnog
binarnog broja.
1.4.2 Prioritetni koder
Sl. 1‐25 Primena binarnog kodera.
Kod binarnog kodera opisanog u prethodnom odeljku postoji ograničenje da u bilo kom trenutku
najviše jedan ulaz sme biti aktivan. Ako se ovo ograničenje ne poštuje, tj. u slučajevima kada je
aktivno više od jednog ulaza, izlaz kodera biće pogrešan. Međutim, u mnogim primenama ovo
ograničenje se ne može nametnuti. Tada, umesto kodera treba koristiti prioritetni koder.
Kod prioritetnog kodera, svakom ulazu je dodeljen prioritet, a izlaz kodera, interpretiran kao binarni
broj, ukazuje na indeks aktivnog ulaza najvišeg prioriteta. Za sve vreme dok je aktivan ulaz visokog
prioriteta, svi ulazi nižeg prioriteta se ignorišu. Na Sl. 1‐26 je prikazana tabela istinitosti prioritetnog
kodera 4‐u‐2, pod pretpostavkom da ulaz w3 ima najviši, a w0 najniži prioritet. Izlazi y1 i y0
predstavljaju binarni broj koji identifikuje ulaz najvišeg prioriteta koji ima vrednost 1. Pošto je
moguće da ni jedan ulaz nema vrednost 1, predviđen je još jedan, dodatni izlaz, z koji treba da ukaže
na ovu situaciju. Naime, ako je barem jedan ulaz jednak 1, tada važi z=1; inače, ako ni jedan ulaz nije
jednak 1, važi z=0.