Komponente digitalnih sistema

Komponente digitalnih sistema
najviši. Drugi modul je standardni binarni koder. Modul za razrešavanje prioriteta definisan je
sledećim skupom logičkih jednačina:
∙ ⋯ ∙, 0,1…,21 Prethodni izraz kaže da aktivan ulaz wi zadržava vrednost 1 (tj. postavlja 1 na izlazu xi) samo ako su svi
ulazi višeg prioriteta jednaki 0.
(a) (b)
Sl. 1‐29 Modul za razrešavanje prioriteta: (a) paralelna realizacija; (b) iterativna realizacija.
Modul za razrešavanje prioriteta se može realizovati u obliku logičke mreže sa Sl. 1‐29(a). Kod ove
realizacije, izlaz xi se generiše pomoću AND kola sa 2 n ‐i ulaza. Ovakvo rešenje je adekvatno za module
sa malim brojem ulaza, ali je nepraktično za veće module budući da zahteva AND kola sa velikim
brojem ulaza. Na Sl. 1‐29(b) je prikazana iterativna implementacija istog kola, koja je pogodna za veći
broj ulaza, mada ispoljava veće kašnjenje. Ovo rešenje je zasnovano na umnožavanju ćelija
definisanih logičkim jednačinama:
0, ̅ ∙, Prosto, wi=1 postavlja ci‐1 na 1, što isključuje sve ulaze nižeg prioriteta.
1.4.2.1 Hijerarhijska realizacija prioritetnog kodera
Na Sl. 1‐30(a) je prikazan princip realizacije prioritetnog kodera 2 n ‐u‐n pomoću dva duplo manja
prioritetna kodera tipa 2 n‐1 ‐u‐(n‐1). 2 n‐1 viših ulaza, … , se kodira pomoću prioritetnog
kodera H, a 2 n‐1 nižih, … , pomoću koder L. Izlaz najveće težine, , rezultujućeg
prioritetnog kodera treba da ima vrednost 1 ako je na ulazima prioritetnog kodera H prisutna bar
jedna jedinica. To se postiže pomoću kodera 2‐u‐1 na čije ulaze se dovode z izlazi prioritetnih kodera
H i L. Ako važi 1, tada vrednosti za preostalih 2 n ‐1 izlaza, … , treba uzeti sa izlaza
prioritetnog kodera H. U suprotnom, ako važi 0, tj. ako na ulazima … nije
prisutna ni jedna jedinica, vrednosti za izlaze … treba uzeti sa izlaza prioritetnog kodera L. To
se postiže pomoću multipleksera kojim se upravlja signalom .
Na Sl. 1‐30(b) je prikazano kako se primenom opisanog principa realizuje prioritetni koder 4‐u‐2
pomoću kodera 2‐u‐1. Primetimo da su u prvom nivou upotrebljeni binarni koderi budući da je
binarni koder 2‐u‐1 identičan po funkciji prioritetnom koderu 2‐u‐1. Prioritetni koder 4‐u‐2,
realizovan na ovaj način, može se upotrebiti za realizaciju prioritetnog kodera 8‐u‐3, kao na Sl.
1‐30(c). Dakle, polazeći od kodera 2‐u‐1, u mogućnosti smo da rekurzivno primenom principa sa Sl.
1‐30(a) realizujemo prioritetni koder proizvoljne veličine.
23