Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Prema tome, može se pretpostaviti da je, zahvaljujući relativno dosta toplim<br />
danima u novembru, aktivnost korena, a naročito njegova energija usisavanja<br />
vode, a samim tim i čitava fiziološka aktivnost biljke bila znatna, usled<br />
čega je spoljnje drvo bilo bogato vodom.<br />
Međutim, u sledećem mesecu dolazi do naglog pada temperature i zahlađenja,<br />
kada apsolutni minimumi u pojedinim danima dostižu i —23,2° C. Ovako<br />
iznenadna pojava niskih temperatura zatekla je biljke nepripremljene za<br />
odbranu od ovako niskih temperatura. Zato je u tom momentu verovatno došlo<br />
do naglog hlađenja spoljnog drveta. Naglo hlađenje praćeno je istovremenim<br />
skupljanjem koje je kod spoljnjeg drveta teklo brže nego kod unutrašnjeg.<br />
Ovo je izazvalo veliko potencijalno naprezanje u ovom sloju, što je dovelo do<br />
prskanja debla u uzdužnom pravcu.<br />
Drugi je značajan zaključak, koji se iz ove analize može izvući, da su mlade<br />
sadnice topole u plantažnom uzgoju dosta osetljive na nagle i velike oscilacije<br />
maksimalnih i minimalnih temperatura naročito krajem i u periodu mirovanja<br />
vegetacije kakav je bio slučaj 1963. godine. Na ovakav zaključak navodi činjenica<br />
da npr. u decembru i januaru 1962/63. godine iako su bile niske temperature<br />
skoro kao one 1963/64. godine, ipak do mrazopucina nije dolazilo.<br />
Ova pojava može se objasniti time da je posle pada temperature vazduha u<br />
oktobru, ovaj pad nadalje iz meseca u mesec bio stalan i postepen, kako se to<br />
vidi iz kretanja krivulje srednjih mesečnih temperatura za oktobar, novembar,<br />
decembar i januar 1962/63. godine.<br />
Neke karakteristike mrazopucina na topolama.<br />
Da bi se došlo do nešto bližih podataka o karakteristikama ove pojave, u<br />
lokalitetu »Dravica« izvršena su na 180 stabala detaljnija ispitivanja kojima<br />
je bio cilj da se utvrdi:<br />
•— osetljivost na mrazopucine u zavisnosti od debljine sadnica,<br />
— mesto i položaj mrazopucina na stablu,<br />
•— broj i veličina mrazopucina,<br />
— osetljivost različitih kultivara na niske temperature, i<br />
•— reagovanje biljnog organizma na nastalu ozledu.<br />
Osetljivost na mrazopucine u vezi sa debljinom sadnica. Kako se u ovom<br />
slučaju kao najneotporniji na niske temperature pokazao klon 1-214, a koji je<br />
istovremeno zauzeo prvo mesto po bujnosti prirasta i debljini sadnica, bilo je<br />
od interesa utvrditi dali ova osobina pomenutog kultivara povećava njegovu<br />
osetljivost na negativno delovanje niskih temperatura.<br />
U te svrhe, na po 130 oštećenih i neoštećenih sadnica, izmeren je prečnik<br />
debla na visini od 1,30 cm od zemlje i pri tome su dobijeni sledeći rezultati:<br />
1) srednji prečnik oštećenih sadnica 6,2 cm<br />
2) srednji prečnik zdravih sadnica 5,9 cm<br />
Razlika<br />
0,7 cm<br />
Kao što se vidi, postoji razlika u debljini između oštećenih i neoštećenih<br />
sadnica, mada minimalna. Zato se pri donošenju zaključaka o nejednakoj osetljivost!<br />
tanjih i debljih sadnica, ovaj podatak ne može primiti kao odlučujući.<br />
Ovu konstataciju potvrđuju i podaci i zapažanja do kojih se došlo tokom pre-<br />
366
Change language