Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>August</strong> <strong>Cesarec</strong>: <strong>Sin</strong> <strong>domovine</strong><br />
PEPIKA: Nu da, da, Ružice, sve je to lijepo, ali se bojim i previše uzvišeno za naše<br />
prilike! No ja idem, a ti pozdravi Eugena ako se vrati prije mene kući i reci mu i bez<br />
mene kolika bi želja Nacekova i moja bila da vas opet što prije vidimo kod nas u<br />
Novigradu!<br />
RUŽICA: Reći ću mu, samo ja ne znam, ne znam, kako će to biti, da li će on moći...<br />
Uzdahne.<br />
PEPIKA gleda je tren: No bit će valjda ipak jedanput i za vas bolje! Do viđenja! Ja ću se<br />
žuriti, da što prije svršim u gradu poslove!<br />
RUŽICA: Požuri, moja mila, požuri! Prati je do vrata koja su širom otvorena, s vidikom na<br />
hodnik. Vraća se k stolu, gladi rublje, a onda opet hita spram vrata, zavirujući u hodnik preko<br />
kojeg se čuje žamor i povik Kvaternika... Govorit ćemo, Pepika, kad se vratiš! Sama Ružica se<br />
brzo povlači, popravlja kose i haljine, smeteno gleda na rublje, pa na vrata. Ulaze Starčević,<br />
Halper, Kvaternik.<br />
STARČEVIĆ: Dobar dan, gospođo Ružice! U šali, pokazujuči Halpera. Naš pregradski, da<br />
ne kažem krapinski sudac, hoće vas naročito pozdraviti, pa sam tako i ja upotrijebio tu<br />
priliku...<br />
RUŽICA: Milo mi je, no kakve li časti za mene!<br />
HALPER: Ljubim ruku, milostiva! Ljubi joj ruku. Na skoku u Zagreb i našavši se tu blizu<br />
s gospođom nisam mogao a da vam i faktično, ne samo formalno, izručim svoj rukoljub!<br />
RUŽICA: Hvala vam, vi ste uvijek tako pažljivi! Ali, gospodo, oprostite, tu je kod mene<br />
toliki nered!<br />
STARČEVIĆ: Takav nered nas ne smeta, gospođo, a mi i nismo na dugo došli, tek da vas<br />
pozdravimo!<br />
RUŽICA: No kuda žurite! Izvolite sjesti! Pegla mi je ionako već hladna. Stavila je glačalo<br />
sa ciglom na pod da oslobodi za goste jednu stolicu više, no već je Kvaternik uzeo neizglačano<br />
rublje s druge stolice i ponio ga spram kreveta.<br />
KVATERNIK: Milko, može li se to položiti ovdje?<br />
RUŽICA brišući stolicu keceljom: Može, može, Eugene! Halperu, pokazujući jedan stolac na<br />
kome su naslagane knjige. Kako vidite, kod nas su stolice za knjige, pegle i rublje, tako mi<br />
dočekujemo goste...<br />
HALPER sjeo već na jednu stolicu: Pa mi smo se već smjestili, milostiva, ne brinite se...<br />
STARČEVIĆ sjeo u jedini u sobi, stari naslonjač, gleda Kvaternika s osmijehom: Je li to ono<br />
carsko rublje, Eugene?<br />
KVATERNIK: Carsko? Ah, da! Osmjehne se, ali nevoljko.<br />
HALPER: Zašto carsko?<br />
STARČEVIĆ: A, ti i ne znaš! No to i spada na tebe, krapinskog suca, referenta za<br />
Zagorje! Bio tu nedavno kod gospođe Ružice seljak, došao kolima iz Klanjca da prodaje<br />
kruške. I tako u razgovoru... no jer nemam autorskog prava, pričajte vi radije sami,<br />
gospođo Ružice!<br />
RUŽICA odnijela je izglačano rublje na krevet i pospremajući sto pogledala je Kvaterniku koji<br />
stoji nedaleko od nje: Pa to je i da se smiješ i da plačeš... Peglala sam ja tad kao i danas i u<br />
razgovoru sa seljakom vidim, pipa on rublje, jedanput, dvaput, a onda najednom, eto ti<br />
ga s pitanjem je li to ono carsko rublje koje je moj muž dobio od ruskoga cara? U prvi<br />
mah ga nisam ni shvatila, dok mi nije sinulo... On je već iz razgovora znao da se našao u<br />
49
Change language