DekonsTRUkcIJa kUlTURnog polJa - Zarez
DekonsTRUkcIJa kUlTURnog polJa - Zarez
DekonsTRUkcIJa kUlTURnog polJa - Zarez
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
natječaj<br />
zarez, xiv /346, 22. studenoga 2012. 45<br />
PROZAK / navrh jezika Godišnji natječaj Algoritma i <strong>Zarez</strong>a za<br />
neobjavljene prozne i pjesničke rukopise autora do 35 godina starosti<br />
Miroslav Kosović, Zapisi iz nasumične splitske birtije<br />
Podne. Kolovoška nedjelja, ostakljena<br />
birtija. Vreli sunčani pikseli presijavaju<br />
se na masnim čelima. Ivan<br />
Kardum mota svoje dugačke cigaretne smotuljke<br />
prstima uprljanim novinskim olovom.<br />
Oblizuje palčeve i ljepljivim upljuvcima na<br />
jagodicama prstiju spaja fine rubove rizli.<br />
Bijelom plastičnom žličicom opisuje koncentrične<br />
krugove u hladnom talogu kave<br />
na dnu šalice i pogledava iz navike na usahle<br />
kazaljke pod staklenom opnom zidnog sata.<br />
Po stolu razbacani listići od kladionice, u<br />
pepeljari opušak od slomljene olovke. Jučer<br />
su mu – zbog nedostojnih bedara jedne<br />
konobarice – na Skalicama razbili bocom<br />
glavu i sad on rastresa svoje krvave misli<br />
u jutarnji cappuccino. Trojica na jednog,<br />
i to još s leđa. Možda radije hendikep na<br />
Juventusa kod Genoe u gostima, koeficijent<br />
dva sedandeset. Mafijaš i njegova štraca u<br />
dopičnjaku od crvene kože, utegnuta ka violinska<br />
struna. Leža san kraj onog kontejnera<br />
ka Isus kad su ga skinuli s križa. Inter doma<br />
protiv Napolija ka kuća.<br />
Na trenutak podiže glavu. Nešto mu je<br />
privuklo pažnju. Za susjednim stolom tri<br />
para sunčanih naočala sjede upiljena u jednu<br />
točku. Promatraju kako se inficira nečiji<br />
mali nožni prst. Prezren i odbačen od ostale<br />
četvorice, egzistira na rubu “japanke” kao<br />
leprozni izopćenik. Modar je oko rubova te<br />
djeluje nekako isprebijano. Izgleda da ga je<br />
dovatija kauč dok je noću u kuhinji tapka<br />
u mraku. Ona tri para naočala promatraju<br />
čitav prizor s ravnodušnošću bogova, kao da<br />
je jedina evolucijska svrha malog prsta da<br />
se lupi o kauč. Jer onog dana kad nestane i<br />
posljednji kauč sa Zemlje, čovjeku će otpasti<br />
mali nožni prst i on će ostavljati četveroprstne<br />
tragove u pijesku, kao papkar.<br />
U daljini, s druge strane staklenog zida,<br />
na travnatom pojasu uz cestu, Tomica šeće<br />
psa i čita poeziju. Držanje mu je labuđe, a<br />
pokreti ruke dok lista knjigu mekani, skoro<br />
škrobasti. Pogledaj ga šta je cili cakan, ka<br />
plišani medo. Peder svakako, a možda i homoseksualac.<br />
Ne znam šta mu triba se preseravat<br />
s ton knjigon u rukama, ionako ga<br />
mrze ka pasa ode. Neko će mu dinju stuć,<br />
ka i meni jučer.<br />
Jedna sjena se pojavljuje na vratima. Čekaj,<br />
evo ulazi onaj kakoseonozove. Mladen,<br />
izumitelj, šta li je ono, kvizoman. Sad će ga<br />
ekipa uvatit u đir, pazi ovo. – Mladene, daj<br />
ruke s ovon križaljkon, jebiga, fale mi tri<br />
pojma da je završin. – Reci – kaže Mladen<br />
uslužno. - Triba mi grad na četiri rijeke, osam<br />
slova, zadnje je ce? – Karlovac! – A grad na<br />
tri rijeke? – Sisak! – A na dvi rijeke? Uto se<br />
birtijom prolomi urnebesni smijeh. – Ajde<br />
u pizdu materinu! – poviče bijesno Mladen<br />
i uputi se prema poker aparatu. Vidi<br />
ih pijandura šta in škripe pluća. Smiju se ka<br />
ona stvar na nove gaćice. A ova budala uvik<br />
popuši istu bazu. Ne razumi da si ode gluplji<br />
šta si pametniji.<br />
Mladen se penje na visoku barsku stolicu.<br />
Njegova pupasta ženska ručica ubacuje<br />
novčanicu od sto kuna kroz prorez aparata.<br />
Pale se svjetla i igra počinje. Ala redikula,<br />
pa neće valjda opet. Jučer popodne je budala<br />
spalija baren iljadu kuna. I za nefalit, stalno<br />
diže ulog. To se igra ovako: zadržiš dva kralja<br />
i priležnicu, pustiš sedmicu i devetku i dobiješ<br />
tris kraljeva. Nije loše. Sad treba odabrati<br />
veću ili manju. Pa il’ si pukovnik il’ pokojnik.<br />
Duplo ili ništa. Ima pomno razrađen sustav.<br />
Dva puta veća, onda manja pa opet veća i na<br />
kraju dva puta manja. Reka bi Safet iz škvera<br />
da tip ima težak oblik raka džepa. Ostavija<br />
je i gaće u ovon aparatu, a dite mu u kesi od<br />
Keruma nosi knjige u školu. Oglupija od<br />
puste pameti, misli da može zajebat aparat.<br />
Pari da svi ne znaju da kuća uvik dobija.<br />
Neće braco dugo, nema šanse. Pricvikat će<br />
sebi žile ka staru kreditnu karticu, to ti je ka<br />
amen i laku noć skupa.<br />
Utjeha binarnog idiotizma. Tafa tefe, drži<br />
ritam kao na satu glazbenog u četvrtom razredu<br />
osnovne škole. Upisano u kajdanku:<br />
veća veća, manja manja. Tvoje lijepe ruke,<br />
tvoj ritam i tvoja glazba. Sve su novčanice<br />
otišle ispraćene fanfarama, a žena i sin doma<br />
jedu jaja na oko. Ne životare nego životinjare.<br />
Pokojnik, ipak.<br />
Dotad su se lešinari već okupili. Prate<br />
mu svaki pokret u tišini. Oni znaju i marljivo<br />
bilježe: nikad ne igraj prvi, već pusti ovog<br />
ispred sebe. Čekaju da čovik izgubi svu lovu<br />
da bi aparat njima moga nešto dat. Braća<br />
Tomići, Rino i Maglica. Rino je još uvik na<br />
metadonima pa nije opasan, ali ako se ovi<br />
zadnji dovati aparata, bit će pizdarija. Svaku<br />
večer lupa, a ništa ne dobija. Nagleda se taj<br />
za rata svega i svačega. Jedanput će mu se<br />
podić ona kemijska oluja u glavi i bit će pizdarija.<br />
Nekontaminiran moralom, tako ga je<br />
opisa neki mu suborac iz brigade. Bolje da<br />
se pokupim dok mi je na vrime. Mladen se<br />
napokon podiže sa stolice i zgrčenih ramena<br />
napušta prostoriju. Rak džepa u zadnjem<br />
stadiju. Obavijestite najmilije, neka obave<br />
sve potrebne pripreme. – Mladene, popij<br />
nešto, kuća časti. Neće, ne odgovara. Nema<br />
veze, popit će sutra.<br />
Ivan Kardum vadi kovanice iz džepa i<br />
baca ih na stol. Promatrajući njihov ples<br />
na stolu, pokušava izračunati potencijalni<br />
dobitak. Četiri para, koeficijent sedam pomnoženo<br />
sa dvadeset i pet, ne, dvadeset i šest<br />
kuna. Razočaran, pokušava uhvatiti obrise<br />
brojki dok mu se otapaju u sjećanju. Ne<br />
uspijeva. Nema veze, drugi put ponit’ digitron,<br />
jebiga. Amo dalje. Put do kladionice<br />
vodi preko frizerskog salona i netom zatvorene<br />
vinarije ispred koje Protočni s čežnjom<br />
osluškuje previranje vina u petolitarskim<br />
kanistrima.<br />
‘’Pomaloo, Protočni...’’<br />
‘’Aloo, Kardumino...’’<br />
Sad mu je ići samo ravno preko ceste.<br />
Njemu, koji je ležao kraj onog kontejnera<br />
kao Isus kad su ga skinuli s križa.<br />
Miroslav Kosović (Split, 1982.) diplomirao<br />
je poslovnu ekonomiju u Dubrovniku<br />
na ACMT-u, a magistrirao na Fakultetu<br />
političkih znanosti u Zagrebu. Određeno<br />
vrijeme je radio u Irskoj i SAD-u. Objavljivao<br />
priče pod pseudonimom u zbirkama<br />
(Ekran priče) i dnevnim listovima. Osim<br />
priča, objavio je u časopisu Contemporary<br />
Issues i jedan znanstveni rad najviše kategorije,<br />
iz područja političke filozofije. Dobio<br />
je Nagradu CekaPea i Najbolje knjige za<br />
najbolju kratku priču 2012. i Nagradu Fran<br />
Galović za najbolju kratku priču 2010. Radi<br />
kao poslovni savjetnik u jednoj zagrebačkoj<br />
tvrtki.<br />
Barbara Pleić Tomić, Usta puna trešanja<br />
***<br />
U meni netko<br />
pokušava zašarafiti žarulju<br />
u preusko grlo.<br />
Ili podmuklije:<br />
usijeca stepenice,<br />
kopa tunel za bijeg<br />
tupom žlicom.<br />
Usred noći ležim budna<br />
osluškujući tapkanje<br />
stotina tisuća sićušnih nožica -<br />
napuštaju me takvom hitnjom<br />
da se pitam hoće li u meni išta<br />
ostati -<br />
za sobom vuku vreću,<br />
u njoj pokojnika.<br />
Tap, tap, tap -<br />
posljednji brizgaj<br />
i na tebe više nema ni spomena,<br />
jer iako kažu kako je krv mudra,<br />
ona je samo nemušti fizički<br />
radnik,<br />
bezglava elementarna nepogoda<br />
koja ruši mostove i brane,<br />
otplavljuje trupla<br />
i ništa ne pamti.<br />
***<br />
Usta su puna trešanja i koštica.<br />
Na podu kupaonice<br />
rascvao se cijeli voćnjak<br />
ili je nešto iskrvarilo.<br />
Tragovi vode do vrata,<br />
pa onda još dalje,<br />
niz hodnik,<br />
do mene.<br />
Ja sam obilje.<br />
Tko bi pomislio<br />
da u meni ima toliko za dati!<br />
Prenatrpani svežanj,<br />
pucam po šavovima<br />
između kojih proviruje meko<br />
punjenje.<br />
Po podu se kotrljaju orasi i zubi,<br />
zlobni pogledi i višnje.<br />
Ono što se odšilo više se ne<br />
vraća u vreću,<br />
ma koliko ti na koljenima<br />
lovila razasute višnje i naranče<br />
i kapljice krvi,<br />
zakasnila si,<br />
iz njih više ništa neće izrasti,<br />
zar ne vidiš da već gnjiju.<br />
***<br />
Usprkos zelenim pločicama,<br />
uglačanom sjaju instrumenata<br />
i zaleđenim prozorima,<br />
ova je soba topla.<br />
Ti si hladna,<br />
u tebi je tekući dušik.<br />
Temperatura mora pasti toliko<br />
da i oni najtvrdoglaviji prestanu<br />
pružati otpor.<br />
Na stisku onoga što se za tebe<br />
drži sjajnim pandžicama<br />
rascvast će se ozebline<br />
i on će olabaviti,<br />
a metalna će udica zapeti o<br />
njegove krljušti<br />
i lako ga izvući na površinu.<br />
Nema pluća,<br />
sve će trajati samo nekoliko<br />
minuta.<br />
Pecanje je posao za strpljive,<br />
a ti to nikada nisi bila.<br />
Ali ovo je posebna riba,<br />
koju smo izvukli u ovaj zimski<br />
ribnjak,<br />
čija mutna zelena boja<br />
nije komplementarna njegovom<br />
dubokom crvenom srcu.<br />
Kao niti svjetlo,<br />
dok nožnim palčevima struže po<br />
tami.<br />
Nemoj plakati, samo ćeš ga<br />
razdražiti.<br />
Ako ga slučajno poškropiš<br />
suzama,<br />
mogao bi pomisliti da smo ga<br />
odlučili baciti natrag.<br />
Okreni mu leđa i pazi da se ne<br />
oklizneš.<br />
Ne boj se: to što zvecka u tebi<br />
samo je njegova ljuštura,<br />
odlomljeni nokat<br />
ili splet trepavica.<br />
Ne obaziri se i stisni zube:<br />
zaklopiš li se dovoljno čvrsto,<br />
u tebi će nastati sablasni biser.<br />
***<br />
Hladnoća boji moje nokte u<br />
plavo.<br />
Zadržava se na površini kože,<br />
obavija me ogrtačem.<br />
Ta nije toliko opasna.<br />
Ježurci koje stvara ne pretvaraju<br />
se u bodlje<br />
koje paraju zrak<br />
i kožu onog drugog<br />
koji se okrenuo da te zagrije<br />
Ali oni već potječu od one<br />
iznutra -<br />
one koja usporava rad srca na<br />
minimum,<br />
tako da možeš hibernirati poput<br />
glatkog kamena<br />
ili žabljih leđa -<br />
prozirni čisti komad leda<br />
koji ostaje u tebi<br />
netaknut čak i srpanjskim<br />
vrućinama.<br />
Barbara Pleić Tomić rođena<br />
je u Rijeci 1985. godine. Diplomirala<br />
anglistiku i komparativnu<br />
književnost na Filozofskom<br />
fakultetu u Zagrebu. Objavljivala<br />
poeziju u raznim književnim časopisima<br />
i na internetskim portalima,<br />
kao i u trima zbirkama
Change language